Федерализација Косова?

Идеја Ангеле Меркел о федерализацији Косова, коју је изнио у јавност Ивица Дачић, изазвала је различита тумачења на политичкој сцени Србије.

У јавности се у последње вријеме све чешће чују идеје о рјешавању косовског питања – од дјелимичног ревидирања Ахтисаријевог плана, до косовске федерације, коју је, како је рекао замјеник премијера Ивица Дачић, предложила њемачка канцеларка Ангела Меркел током посјете у Београду.

Опречна реаговања изазвала је Дачићева изјава да "Србија мора јасно да каже да је њен циљ самосталност Срба на сјеверу Косова и то треба да буде званичан став државе, при чему треба разговарати о свему, чак и о размјени територија", преноси Танјуг.

Министар спољних послова Вук Јеремић није желио да коментарише такве наводе. "Немам неки коментар на оно што је, како кажете, изјавио господин Дачић, морао бих да провјерим шта је рекао. Што се тиче Србије рјешење за будући статус Косова и Метохије мора бити у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 Савјета безбједност", рекао је Јеремић.

Лидер напредњака Томислав Николић рекао је да је неприхватљиво да они који су у владајућој коалицији "нису успјели да нађу једну идеју око које су се окупили". Николић је, затим, упитао: "Шта ћете у влади ако се око Косова нисте усагласили?".

Посланик ЛДП Зоран Остојић упозорава да ако неко из владине коалиције тражи промјену косовске политике, то значи да се и у влади схвата да је досадашња политика погрешна, те да је враћање на Ахтисаријев план рјешење за положај Срба на сјеверу покрајине.

Дачићева изјава је за посланика УРС Жељка Ивањија је апсолутно неприхватљива, док његов колега из СПО Александар Југовић сматра да је опасно што се у јавности ствара конфузна ситуација у којој предсједник државе шаље једну поруку, замјеник премијера другу, премијер трећу, а све то чини српску политику према Косову често дезоријентисаном.

Шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија сматра, међутим, да треба размишљати и разговарати о свим могућностима и идејама које могу допринијети разрешењу проблема на Косову и Метохији, тако да различите идеје које потичу од представника владајуће коалиције не значе да је Влада Србије нејединствена по том питању.

Ахтисаријев план је најприхватљивије рјешење и за Југовића, јер, како је рекао, двије трећине Срба на Косову живи по том плану, те да без тог плана, који је уграђен и у устав Косова, српски језик не би био званични језик на Косову, а Срби не би имали право на општине и специјалне везе са Србијом.

Рјешење на међународној конференцији?

Решење би могла бити и међународна конференција о статусу сјевера Косова, слажу се Југовић и Ивањи.

Југовић сматра да би таквој конференцији требало да претходи одлука Србије да прихвата нестатусни део Ахтисаријевог плана као основу за разговоре, а Ивањи међународну конференцију види као излаз из ситуације коју, како је рекао, Београд и Приштина очигледно не могу да ријеше.

Та конференција, сматра Ивањи, морала би да буде одржана искључиво под покровитељством Савјета безбједности Уједињених нација, с тим што би поред сталних чланица тог тијела њој присуствовале заинтересоване стране, а то су представници Србије, Приштине и ЕУ.

Аналитичар Никола Јовановић каже да би евентуална међународна конференција о Косову морала да буде добро припремљена, и да би Београд морао да зна шта би подизањем рјешавања косовског проблема на виши политички ниво могао да постигне.

Коментаришући идеју аустријског вицеканцелара и шефа дипломатије Михаела Шпинделегера да се рјешење за проблеме са царином на сјеверном Косову мора тражити на неком посебном форуму, Јовановић је рекао да би брзоплето организовање међународне конференције на ту тему могло бити контрапродуктивно, али да је Шпинделегерова изјава конструктивна.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић оцијенио је да у ЕУ сазријева схватање да ситуација на Косову и Метохији није таква да би се могла ријешити пуким повратком Ахтисаријевом плану, или дорађивањем тог плана, али да се у овом тренутку може говорити само о тенденцијама али не и о конкретним моделима за рјешење.

Коментаришући идеје Шпинделегера и предлог канцеларке Ангеле Меркел, Симић је рекао да ситуација у покрајини, у перспективи, отвара питање конфедерализације, а да Охридски споразум у Македонији може бити модел за Косово.