ЕУ – Њемачка: Различити ставови о Грчкој кризи

Европска централна банка (ЕЦБ) и Њемачка имају потпуно супротне ставове о начину на који би Грчка требало да се спасе од банкрота, што представља пријетњу да самит еврозоне, сазван за четвртак, 21. јули, пропадне.

До данас се сматрало да је готово сигурно да ће се у четвртак све земље сврстати уз приједлог Берлина, али гувернер ЕЦБ Жан Клод Трише рекао је да неће пристати да у спасавању Грчке учествују и приватни кредитори Грчке.

Њемачка тражи да дио грчког дуга плате и приватни кредитори, дакле банке, инвестициони фондови и осигурања која оперишу у Грчкој. Учествовање приватног сектора требало би да буде на добровољној бази, а кристализовале су се три комбинације.

Прва је да се грчке обавезнице претворе у европске обавезнице и да иза њих стане цијела еврозона. Тако би се грчки дуг распршио по еврозони. Иако је грчки дуг за ту земљу веома висок, и износи 150 одсто бруто наационалног дохотка (БНД), он је за комбиновани БНД земаља еврозоне подношљив, јер износи само четири одсто укупног БНД-а чланица еврозоне.

Други је да се, из за то постојећег фонда, Грчкој посуде средства да би она могла да откупи дио свога дуга и тако себи олакша отплату.

Трећа је да се на финансијске трансакције у еврозони великих финансијских институција стави порез, и да се тако прикупе средства за спасавање Грчке.

Али, гувернер ЕЦБ-а је одвратио да, уколико буде усвојена било каква варијанта која укључује опрост или реструктуирање дугова са стране приватног сектора, да ће то рејтинг агенције протумачити као немогућност отплате дуга.

"Ако до тога дође, ЕЦБ не може примати грчке обавезнице као јамства на међународном тржишту", констатовао је Трише, који инсистира да само државе смију да учествују у спасавању Грчке, ако се жели да еврозона остане здрава.

Циљ ЕУ је да се спољни дуг Грчке смањи од 150 одсто БНД-а на 120 одсто, што је око 70 милијарди евра.

Предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј сазвао је за четвртак ванредни самит шефова држава и влада 17 земаља чланица евро зоне, због експанзије кризе.