Електро пројекти: Улога пребијања дуга у склапању послова

Најава великих заједничких инвестиција српске и хрватске електропривреде чини се да имају исходиште у предратним учешћима у израдњама електро објеката, и посљедично, у неизмиреним међусобним дуговањима.

Премијер Републике Српске Александар Џомбић и предсједник Владе Хрватске Зоран Милановић најавили су да би наредне године требало да почне изградња хидроелектране “Дубровник два”, у коју ће Српска и Хрватска заједнички инвестирати око 200 милиона евра.

Џомбић је након састанка изјавио да би детаљи о изградњи ХЕ “Дубровник два”, снаге 300 мегавата, требало да буду договорени у наредних неколико мјесеци, након чега слиједи расписивање тендера и избор извођача радова, док би градња трајала од двије до три године.

Ништа чудно не би било у томе, да између Електропривреда двије земље не постоје спорови око дуговања са кориштењем прве хидроелектране Дубровник. Између Републике Српске и Хрватске постоји дугогодишњи спора око кориштење хидроакумулације за ХЕ Дубровник, што условљава и могућности осигурања протока воде за планирану изградњу нове хидроелектране Дубровник 2.

Република Српска и Хрватска никада нису поравнале рачуне око кориштења електричне енергије из ХЕ Дубровник, али и око пријератних инвестиција Хрватске у изградњу ТЕ Гацко. Хрватска наиме тврди да јој Електропривреда РС дугује близу милијарду КМ, на име неиспоруичене струје из ТЕ Гацко, док Влада РС тврди да никакав дуг не постији, односно да је Хрватска своја потраживања већ намирила преузимањем струје из ХЕ Дубровник, која је по договору припадала Српској.

Електропривреда Републике Српске припремала је судски спор против Хрватске електропривреде због дуговања, а у медијима се говорило да од Савјета министара БиХ тражено да се те активности уврсте у информацију о процјени импликација приступања Хрватске ЕУ и приједлогу мјера које БиХ треба подузети.

У Електропривреди РС израчунали су да им хрватска страна дугује 4,3 милијарде киловат часова енергије јер од краја 1994. године узима пола производње ХЕ Дубровник, а до тада је енергија произведена у ХЕ Дубровник расподјељивана у омјеру 22:78 посто у корист ХЕ на Требишњици.

Откуд промјена и најава пословања

Процјене су да би трошкови арбитраже за спор са Хрватском коштали 150 000 евра, а разне таксе и адвокати четири милиона евра. Стога из ЕПРС нијепокренута тужба, јер "се сматра да за рјешавање ових односа нису исцрпљене све могућности мирног рјешења спора"

Ако се осврнемо на вијест са почетка, очигледно је да се до неког рјешења дошло. Само се не зна до каквог. У сравњивању, хрватски дуг н папиру изгледа већи, а до сада нисмо чули неку тријумфалну вијест да је пронађено рјешење, доксео оновој инвестицији говори као послу на равне части.

Да свар буде сочнија хрватски медији извјештавају да се три компаније из Хрватске – Далеководи, Кончар и Ђуро Ђаковић – налазе на ужем списку потенцијалих извођача радова термоелектране Станари код Добоја, коју финансира ЕФТ Вука Хамовића, а кредитира Кинеска развојна банка. Федерални медији додају да су хрватске компаније налазе се у становитој предности, поред осталог и због тога што су од прије неколико мјесеци интензивирани преговори између Републике Српске и Хрватске о рјешавању дугогодишњег спора везаног за кориштење хидроакумулације за ХЕ Дубровник.

Слични су и мотиви словеначке електопривреде за покретање тужбе против ЕПРС тешке преко милијарду и по, тврди Слободна Босна. Тај вишеструко већи износ од укупно уложеног новца потрошеног за иградњу ТЕ Угљевик, ништа је друго него притисак да се словеначкефирме убаце у посао изградње ТЕ Станари (око 550 милиона евра, а највећи дио послова припашће кинеском испоручиоцу опреме корпорацији Донгфанг Електрик) или других енергетских објеката који се граде у Српској, пише сарајевски таблоид.