Дупло више незапослених са завршеним факултетом
Број незапослених са завршеним факултетом у БиХ удуплан је у посљедње четири године. Њих чак 41.070, укључујући и магистре и докторе наука, тражило је радно мјесто у јулу, показују најновији подаци Агенције за статистику БиХ, а према истом извору, 2010. године радно мјесто није имало 20.395 лица са високом школском спремом. Студентски лидери кажу да […]
Број незапослених са завршеним факултетом у БиХ удуплан је у посљедње четири године.
Њих чак 41.070, укључујући и магистре и докторе наука, тражило је радно мјесто у јулу, показују најновији подаци Агенције за статистику БиХ, а према истом извору, 2010. године радно мјесто није имало 20.395 лица са високом школском спремом.
Студентски лидери кажу да нам високообразована радна снага и те како треба, али на радним мјестима, а никако на бироима.
„Код нас је присутна хиперпродукција кадрова, на јавним, а поготово на приватним високошколским установама, ако их можемо тако назвати, јер је то лакрдија шта они раде, односно како производе кадрове“, истиче Предраг Говедарица, предсједник Уније студената РС.
Не чуди га, истиче, у таквој атмосфери то што је из године у годину све више младих људи на бироима за запошљавање.
„Ти људи на бироу треба да проведу доста година да би нашли запослење“, наводи лидер будућих академских грађана у РС.
Проблем је, оцјењује он, и то што је овдје недовољно развијен економски и привредни систем.
„Овакав систем не може да апсорбује ни трећину постојећих кадрова и зато долази до гомилања на евиденцијама служби за запошљавање“, подвлачи Говедарица.
Са друге стране, привредници такође нису оптимистични и оцјењују да се проблем огледа и у томе што не постоји тијесна релација између послодаваца и образовних институција.
„Тако да ми, практично, без обзира на то што имамо поплаву нових универзитета, истовремено на заводима за запошљавање имамо и велики број младих људи са факултетским дипломама“, наглашава Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ.
Према његовим ријечима, универзитети и даље уписују већи број студената него што их је потребно тржишту рада.
„Са друге стране, имамо и чињеницу да избацују недовољно спремне кадрове за послодавце, па их они морају додатно едуцирати“, навео је Бакшић.
Како он додаје, потребно је да сједну за сто они који стварају радна мјеста, они који школују кадрове, те представници институција за запошљавање.
„Потребно је да и држава у буџетима предвиди већа средства за едукацију кадрова који су потребни привреди“, оцјењује Бакшић.
Они који представљају армију незапослених у БиХ тврде да не виде никакав помак када се осврну на неколико година уназад. Огорчени су, истичу, због ситуације која се не мијења, већ постаје све песимистичнија.
„Чињеница је да у задњих неколико година нема позитивних помака када је у питању незапосленост. Имате и људе који су на бироу више од десет година. Крив је комплетан систем“, казали су раније из Удружења незапослених у БиХ.
Економски стручњаци сматрају да је превелика незапосленост највећи економски проблем с којим се БиХ суочава, уз оцјену да ће то оставити јако озбиљне посљедице по цијело друштво.
Пред саму економску кризу, 2008. године, у БиХ је било 483.000 незапослених.
„У јулу ове године број регистрованих незапослених у БиХ износио је 548.609″, навели су из Агенције за статистику БиХ.
U ovoj zemlje, jedna preostala industrija je politika i štampanje diploma.
Pošto više privredni sistem države ne može zaposliti u indistriji sa srednjom školom, onda država tu omladinu zamajava sa kojekekvim provincijskim fakultetima, ne bi li mi još para izvukli, ne bi li vladajuća oligarhija na tim fakultetima zaposlila svoje kadrove.
Štampanje diploma ništa ne košta a može se dobro univčiti taj bezvredni papir gde piše da je neko završio fakultet po raznim mestima gde je pre raspada država bilo po dva-tri srednje škole.
Trebalo bi zatvoriti bevredno štamapnje diploma bez pokrića, tamo gde je i otvoreno posle rata.
Oni su svesno rušili idustritriju, preduzeća poput Energoinvesta, Energoprojekta i drugih velikih preduzeća koja su gradila našu industrijum, indsutiriju po Azji, Africi, Južnoj Americi…
Jedino rešenje, koje nas moža spsoti je da se pozatvara sve što je naotvarano, suvišno i nepotrebno.
Nemoguće je da jedan narod i država opstanu a da su privreredu, prerađivačku industriju smanjili 3 puta a da su istovremeno otvorili 3 puta više „državnih fakulteta“, bolje rečno kvazidržavnih.
Narod ne može da živi više na parazitiznmu, mora na radu, industriji.
Ti „fakulteti“ su otvarane da bi se zaposlile silne stranačke armije, na hiljade „kvaziprofesora“ je angažnovnao na „kvazidržanvim fakultetima“ a ni jedan od tih fakulteta ne može da proizvde stručnjaka, niti oni koji predaju na tim fakultetima mogu da iznesi projekat privdnog sistrema, ni jedan od tih fakultea niti profesora na njemu nije spoobnan da organizuje stručnjaka u jedan porketni instritut koji će uraditi projket hidroelektrane na Drini, termoelekrtrane u Gacku, Ugljavkiku, Stanarima.
Ti lažne diplome i lažnio faktulteti koji ih produjuju i puštaju u opticaj znaju.
Zna se a kom nivou rade ti fakulteti: u ovoj državi 75% osnvonih škoal je pretvoreno o običana devetogodišnja obdaništa, samo što roditelji ne plaćaju boravak dece u obdaništu. Srednje škole su na nivou nekadašnjih osnovnih škola u proseku. A fakulteti su ispod nivoa predratnih srednjih škola. O takvim se kriterijumima radi.
Jasno je svima da mi u ovoj zemlje ne možemo porizvesti tolike desetine hiljda i čak stotine hiljada kvalitetnih kadrova, da nemamo ni populacije za to, ni kadrova, fakulteta. Da li te diplome neko u inostranstvu priznaje.
Problem je u tome što mi nemamo privrede u kojoj bi te diplome dobole potvrdu i verifikaciju.
A te suvušne diplome su uglavnogm parazitska zanimanja, tipa menadžmenta, prava, ekonomije, i ostalih druš. nauka.
Kada dođe vreme zatvaraće se i ti fakulteti i poništavatni na desetine hiljada diploma izdatin na državnim fakultetima.
Šta u ovoj državi treba da radi 10.000 ekonomista kad nema ekonomije.
Šta će joj 10.000 pravnika kad nema pravne dražave, nema tužilaštva, nema sudova, kad su razmere kriminala tolike da su iz zemlje iznesene desetine milijardi.
Kada sudije u tužioci radni na telefonski poziv a ne na zakon, dokaze i činjenice.
vladislav, 27.09.2014. 13:06:30
Svaka ti je zlatna samo što ljude koji nešto znaju i imaju muda da to kažu smatraju za budale koje pišaju uz vjetar a dok su kmeri vlast nemaju se čemu nadati jer im takvi samo smetaju.Maloprije povezoh konobara koji mi se pohvali da je skupio 200 glasova za državni posao zna se za koga.
Kada bi imali državu sposobnu da stane na put privatnoj mafiji koje otvara privatne fakultete za podaju diploma i kada bi država mogla da se surpotostavi organizovanim kriminalnim strukturama u društvu koje su 20 godina posla rata otvarale nepotrebne državne fakultete tada na evodenciji Zavoda za zapošljavanje umjesto 40.000 nezaposenih ne bi bio ni 2.000 nezaposlneih sa diplomama.
Ugasite lažne državne fakuetete, ugasite privatne fakutete izgradite i pokrenite postojeće fabrike i problem će biti riješen.
Најмањи проблем би био да ову скупину од четрдесетак хиљада чине појединци са завршеним куповним факултетима. Штета би била, само, у бачених десетак хиљада марака, које су поклонили неком „сумњивом лику“, оснивачу приватног колеџа. Сами пали, сами се убили. Труд уложили нису, знања немају, новца за бацање ионако имају, чим су се одлучили на овакав корак.
Како су поменути стручњаци у правилу невјерници (припадници секте), како имају новац и „везе“ у институцијама (имају све осим знања), они са још врућом потврдом о стеченом звању менаџера, попуњавају и оно мало слободних радних мјеста.
Док се ми са регуларно завршеним факултетима пријављујемо на евиденцију завода за запошљавање и бивамо свечано проглашени бројем.
Е сад, колика је штета?
Претпоставља се да је неко са регуларно завршеним факултетом стекао и одређена знања, да је уложио труд, да је и породица и држава уложила позамашна средства у његово школовање. Кога брига.
О штети коју својим не(радом) „стручњаци-менаџери“ наносе друштву излишно је и говорити. Довољно је навести да смо званично најјаднија, најсиромашнија, најкорумпиранија, ма НАЈ земља у Европи. Него шта!
Već danima kanim s da napišem tekst u kom ću zatražiti od nadležnih institucija da mi ponište sve diplome stečene na privatnim univerzitetima. Već je postalo vulgarno to što se za sve nedaće ovog društva krive privatne visokoškolske ustanove. No, nakon toga ću pokrenuti pitanje zbog čega bih ja trebao da izdvajam ikakva sredstva za rad javnih univerziteta. Pogledajmo bilokoju referentnu listu svjetski priznatih univerziteta i jednostavno ćemo utvrditi da banjolučki univerzitet NE POSTOJI! Sad, zašto bih ja finansirao nešto nepostojeće, nepriznato, a koliko objektivno vrijedi znam iz vlastitog iskustva (školovao sam se i na „javnim fakultetima“). I, na kraju, pokrenuću pitanje povratka KPJ, druga Tita, Staljina, kolhoza, petoljetki i „kozaračkog kola“… To je naš „nivo“ – šatre, prasići i da predsjednik pjeva Ćani (lako je njemu kad je na FPN-u, normalno „javnom“, izučavao predmet „Pjevanje pod šatrama“).
pokrenućeš k. moj
Čuo si šta je Milojević večeras rekao na BNTV.
Господине Бориславе, признајем, заслужни сте што сам први пут (а и последњи) искрено разочаран због неког коментара на овом потрталу.
Као и сви искрено добронамјерни коментатори, заговарали сте неопходност свеобухватних промјена за добробит свих нас и наших потомака. Међутим, поред промјене (изградње) система, неопходне су нам и личне промјене, напредак сваког појединца, а ви сте одустали већ на другом кораку. Мијењали бисте систем без промјене пошасти које је тај исти систем оставио.
Зато што имате камен у ципели, који вам је систем убацио?
Поредите куповне и државне факултете? Ма, ‘ајте, молим вас!
Признати су и „легални“ ови куповни, и ја то не могу оспорити. Међутим, постоји ли, уопште, потреба за тим (да ја оспоравам)? Знају ли грађани Републике Српске шта је по сриједи?
Има ли смисла надмудривати се и лагати и себе и друге, а очекивати“бољитак“?
Није ли јавно приказан извјештај инспектора, по ком су студенти на тим факултетима полагали и по ЈЕДАНАЕСТ испита за један дан?! (У просјеку студенти додипломских студија полажу тридесетак испита, током студирања).
Синоћ смо имали прилику видјети један упечатљив „продукт“ приватних факултета. Доц. др Винко Перић? Пародија? Е, није, то је наша стварност. Могу ли ја оспорити ово „признато“ звање? Не могу.
Прије два-три дана, на РТРС-у(!), у емисији „У фокусу“ занимљив примјер, грађани редом исмијавају приватне факултете. Водитељица, затечена, наивно прокоментариса да је то први пут у њеној новинарској каријери да се сви анкетирани изјасне на исти начин.
Сви моји познаници, који су због „коефицијента“ уписали и „завршили“ ове факултете, искрено исмијавају и факултете и своје студирање.
Учествујем и на конкурсима на којима се тражи широк дијапазон занимања. Пролазе (бивају примљене) фризерке са „завршеним“ менаџментом ( и то тако што су пар пута у животу биле у граду у ком су „завршиле“ факултет). Стиде ме се на конкурсима (не стиде се и чланови комисије који им дају предност на основу утиска).
Мојој сестри, док је похађала Економску школу у Бањалуци, обратила се студенткиња менаџмента у Приједору, у намјери да од ње посуди уџбеник из неког од стручних предмета. И, замислите, захвалила се и оставила га уз образложење да је преопширан!
Данас је поменута, погађате, стручни сарадник. Моја сестра је завршила факултет са просјеком девет и више, и погађате, незапослена је.
Ниподоштавате Универзитет у Бањој Луци?
Недавно сам разговарао са студентом који је на том универзитету „запео“ на једном испиту, прешао на Београдски универзитет и положио. Не одсликава ли овај примјер критеријуме којих се покушавају држати на Универзитету у Бањој Луци?
Треба ли да вам доставим име и презиме студента?
Или ћете по истој матрици ниподоштавати и Београдски универзитет?
Ма све и да у воду бацимо ово што сам досад, срцем, написао, шта ћемо са предношћу коју (при запошљавању, а због у претходном коментару наведених „референци“) студенти куповних факултета осварују?
На основу чега, молим вас?
Хоћемо ли мијењати систем или само сегменте који нас се не дотичу?
На тај начин, господине Бориславе, нећемо промијенити НИШТА (а ви сте ухљебљени у том систему и очигледно вам се мало тога и мијења).
Јасно је и да је ваш задатак овдје интелектуализација (да би се избјегли афективни тонови прибјегава се интелектуалном објашњавању), у чему сте, и то признајем, јако успјешни. Или према класификацији коментатора Карабаје, ви сте меки коментатор у корист режима.
Поздрав и довиђења.
Ајој, мајко моја – опет су за све криви приватни факултети како би се одржао монопол јавних и из њих, из личног примјера могу навести, вајни:
– неписмени студенти журналистике (не може саставити једну реченицу без грешке),
– неписмени магистри са политичких наука (свака друга је „хвали нешто“ а да не говорим о говорењу англосаксонског српског),
– будући правници који немају ни три чисте….
У сваком случају част изузецима, али здрава конкуренција је јако зезнута ствар.
Главни провлем је у томе што не постоје јединствени јасни и прецизни критеријуми којима би се вредновао рад како јавних тако и приватних факултета.
ratio, 29.09.2014. 10:41:20 [1
Kako rekoh, studirao sam i na javnom fakultetu i dobro znam kako tu funkcionišu mehanizmi nepotizma, korupcije, nekompetentnosti i ino. No, zašto sam napustio taj mnogo jeftiniji oblik obrazovanja ( a nisam u prilici da se razbacujem novcem)? Pa zbog obaveza na poslu. Privatni fakulteti su se adaptirali takvim potrebama, a „javno ko javno“ (nije ničije i nikog nije briga).
Prije neki dan priča mi kolega sa postdiplomskih studija kako je upisao treći ciklus studija (doktorske) na beogradskom Fakultetu bezbjednosti. Frapiralo ga je kad je doznao da Srpska plaća doktorske studije dvojici „dobropozicioniranih stručnjaka“, od kojih Beograđani za jednog kažu kako bi im bilo drago da se BAR JEDNOM pojavi na fakultetu, ono da ga upoznaju. E to su, dragi moj Ratio, stvari koje mene iritiraju, zbog kakvih mi se gadi i akademska zajednica i sve šta dominira u toj sprezi nestručnosti i političke neetičnosti.
Vidite, zbog čega ja nisam strudirao kad je „bilo vrijeme“? Odmah po završetku škole, kao „septembarac“ otišao sam u vojsku, a kako bih nakon toga mogao se posvetiti školovanju. No, po povratku iz vojske dokečao me rat u Hrvatskoj, pa ovdje i jbg. „čojstvo i patriotizam“ su bili na prvom mjestu. Čim se rat okončao, odlučih da se školujem, no, dok sam ja iskreno učio – drugi su „štancali“ ispite. Nije mi krivo iz prostog razloga što ja obrazovanje i doživljavam kao proces sticanja zvanja, ali mi je krivo što za svakog svog pretpostavljenog mogu ispričati po nekoliko anegdota u kakvima su pokazivali kakva su TELAD. Ipak, ta TELAD su na raznorazne načine obezbjedila sebi i mnogo veća primanja od mojih i status i funkcije i štošta drugoga.
I znate šta je moj trenutno najveći problem? Raznorazni „stručnjaci“ bi bili presrećni da me nema u institucijama, a to iz prostog razloga što se onda mogu međusobno komparirati i sebe doživljavati kao „vrhunac stručnosti“. U mom prisustvu moraju debelo voditi računa šta govore jer na svaku glupost uslijedi moj komentar kako bi im bilo bolje da su malčice više učili, a manje jurili veze.
Dalje, nemojte molim vas komparirati banjolučki i beogradski univerzitet. Vidite, beogradski je na Šangajskoj listi dospjeo na oko 350-og mjesta, a Prirodno-matematički fakultet je na oko 150-og. Za banjolučki tamo još uvijek nisu ni čili. To su de facto podaci i da se bez veze ne zamaramo oko toga.
Na kraju, po pitanju razlike sticanja znanja na javnim i privatnim ustanovama ja imam prilično jednostavno tumačenje – onaj ko hoće da uči, taj će nešto naučiti i na ovoj prijedorskoj „menadžerskoj školi“, a onaj ko neće, taj je „promuvati“ i Sorbonu! Ako hoćete da provjerite nečije znanje prilikom zaposlenja ili unapređenja, a gdje je problem da KONKURS i TESTIRANJE ZNANJA (pismeno) pozicioniramo kao osnovu bodovanja. No, naša „elita“ je intervju pozicionirala kao najviše bodovan osnov, a onda mi svi zajedno (nakon spinovanja) „tuimo“ kako su za sve krivi privatni fakulteti. Dakle, dragi moj, pismeni test uz obavezu čuvanja testova sve do okončanja žalbenih postupaka. Znam, neko će nekom dati rezultate – OK, predvidio je Krivični zakon sankcije i za takva ponašanja.
Svako dobro i pozdrav!
BORISLAV R., 29.09.2014. 19:12:10
Borislave, teško je nekome kome je sve pruženo na tacni objasniti da nas život baš nešto i nije mazio i pazio, nego nas je kalio kada smo bili još itekako vrući. Po svemu sudeći smo po godinama tu negdje. A kasnije smo imali izbor da biramo visokoškolsku ustanovu sa ovakvim ili onakvim kadrovima.
Što se mene tiče, svaki posao je zanat, jer se cake i finese ne mogu naučiti preko noći, za to je potrebno najmanje 5 godina „stažiranja“ kod „stare mustre“.
Problem sadašnjeg doba je da su sve sive eminencije svog posla otjerane i dovedeni mladi ljudi sa „konca i konopca“ od kojih budući pripravnici neće naučiti ništa.
Džaba i fakultet i obrazovanje ako mladi ljudi nemaju afiniteta da rade posao koji rada ili ga otaljavaju (zaboga, plata je zagarantovana) jer su tu došli kako su došli.
Da ne zaboravim, ponekad i u pojedinim slučajevima je neformalno obrazovanje mnogo bolje i sadržajnije od formalnog.