Дуг РС за пет година порастао за 1,4 милијарде КМ

Укупан дуг Републике Српске у протеклих пет година порастао је за 1,4 милијарде КМ, односно за више од једне трећине и достигао готово 5,3 милијарде КМ на крају 2015. године. Отплата главнице дуга значајно је расла и удвостручила се лани у односу на 2011. годину, показује ревизија учинка "Управљање задуживањем и дугом у Републици Српској" коју је урадила Главна служба за ревизију јавног сектора РС.

Анализарајући протекли петогодишњи период, ревизори су изнијели низ замјерки на приступ Владе РС према питању задуживања. Осим невјероватне брзине којом се дуг повећавао, ревизори су указали и да та задужења углавном иду у буџетску потрошњу, да нема квалитетног регулаторног оквира којим је ова област дефинисана, те да нема одговарајућих анализа које би показале да ли је дуг РС заиста одржив.

Указали су и на то да задуживање РС има неповољне тенденције, а да се показатељи задужености приближавају законом дефинисаним лимитима.

Ревизори су навели да у укупном дугу, који обухвата РС, фондове социјалне сигурности, јавна предузећа, Инвестиционо-развојну банку РС и локалне заједнице, РС као крајњи корисник има доминантно учешће.

Дуг свих ових корисника у протеклих пет година је растао, али различитим интензитетом. Због свог доминантног учешћа, дуг РС је процентуално најмање растао (19 одсто), али у апсолутном износу је порастао највише, чак за 565 милиона КМ. При том је дуг РС нарочито интензивно растао након 2013. године.

Дуг осталих корисника је растао од 50 одсто код општина до више од четири пута код фондова (са Клиничким центром) и ИРБ-а, што је посљедица како убрзаног раста, тако и ниског почетног нивоа задужености.

С друге стране, отплата главнице укупног дуга се повећавала са 269 милиона КМ у 2011. години на 583 милиона КМ у 2014. години, уз благи пад у 2015. години, а што је резултат мање отплате кредита према ММФ-у.

У петогодишњем периоду отплаћено је више од 2,2 милијарде КМ главнице по основу укупног дуга РС.

„Уочљиво је доминантно учешће отплате дуга РС у отплати укупног дуга, које се кретало у распону од 2/3 (2011. године) до 4/5 (2014. године)“, пише у извјештају.

РС је у овом периоду по основу укупног задуживања повукла 3,7 милијарди КМ. Наглашена је тенденција пораста износа повучених средстава по основу дуга РС и његово све значајније учешће у структури јер је достигао готово три четвртине укупног дуга.

„Код других корисника долази до пада у обиму повучених средстава по основу задуживања, нарочито код јавних предузећа и ИРБ-а што може указивати на пад инвестиционе активности тих предузећа и подршци привреди преко ИРБ-а“, истичу ревизори.

Ови подаци показују да је РС за пет година поукла готово 1,5 милијарди КМ више новца него што је отплатила кредита, а што је опет најизраженије код дуга РС (445 милиона КМ) и фондова (460 милиона КМ).

Ревизори наводе и да су се све групе корисника више задуживале него што су отплатиле дуга у свим годинама посматраног периода, осим општина у 2015. години.

„У претходном десетогодишњем периоду, укупан дуг РС порастао је за 50 одсто и са крајем

2014. године премашио износ од пет милијарди КМ. У истом периоду сервис дуга је порастао пет пута. У 2014. години сервис дуга је износио око 600 милиона КМ, а очекује се да у 2018. години достигне готово милијарду КМ.“

И док укупан дуг и сервис тог дуга константно расту, ревизори наводе да кретање кључних макроекономских показатеља посљедњих година, попут бруто домаћег производа, извоза, нето плата, пореских и непореских приход, указује на стагнацију у расту и развоју РС.

Да би дуг био дугорочно одржив економисти препоручују да стопа привредног раста буде већа од стопе раста дуга, а видљиво је да у РС то није био случај.

За три године РС платила скоро 300 милиона КМ камата

У ревизорском извјештају је наведено и да је од 2013. до 2015. године, по основу укупног дуга РС плаћено 292 милиона КМ камата, уз изражену тенденцију раста, коју диктира дуг РС, док износи плаћених камата по другим групама крајњих корисника стагнирају.

У 2015. години укупно је плаћено 106 милиона КМ камате, од чега се половина односи на дуг РС.

Ревизори су указали и на то да поједина јавна предузећа као што су „Жељезнице РС“ и „Путеви РС“ не измирују своје обавезе по основу индиректног дуга РС, што има значајан утицај на буџет, будући да РС редовно отплаћује овај дуг, а предузећа им то не рефундирају. Међутим, РС је и поред тога, у протеклих пет година повукла 114 милиона КМ кредита за „Жељезнице РС“, као крајњег корисника.

Такође, ревизори истичу и да су уочили различит приступ према крајњим корисницима. Тако се јавним предузећима која не измирују обавезе по основу индиректног дуга РС, обрачунавају затезне камате, али нису примјењивали инструменти принудне наплате, док опшинама које су касниле у измиривању обавеза, нису обрачунавате затезне камате, али им је обустављано дозначавање прихода од индиректних пореза уколико не измире обавезе.

Кредити највише ишли за буџетску потрошњу

Ревизори су упозорили и да се повучени кредити махом користе за јавну односно буџетску потрошњу.

„Повлачење средстава по основу задужења за потребе буџета РС убрзано расте и од 2013. године чини више од половине укупно повучених средстава по основу задуживања у РС“, пише у извјештају.

Ревизори истичу и да постоји ризик немогућности прибављања потребних средстава, за финансирање буџета РС у наредном трогодишњем периоду имајући у виду неизвјесност и условљеност позајмљивања код међународних финансијских институција, те ограниченост капацитета домаћег тржишта капитала.

„У наредних 10 година нас очекује отплата дуга из буџета РС која на годишњем нивоу неће бити мања од пола милијарде КМ“, наводе ревизори.

Задуживање на домаћем тржишту без јасне стратегије

Ревизори су навели и да се задуживању на домаћем тржишту приступило без јасне стратегије, уз ад хок приступ повезан са могућношћу задужења код међународних финансијских институција.

Задужење на домаћем тржишту је, превасходно, резултат изостанка реализације задужења код међународних финансијских институција за подршку буџету, а не стратешког и планског приступа.

Присутна је тенденција пада каматних стопа на трезорске записе уз велике осцилације (са 4,2 одсто на 13. аукцији до 0,81 одсто у посљедњој 37. аукцији у 2015. години).

купци обвезницаКључни купац на примарном тржишту су биле банке, а као значајан купац појављује се и јавни сектор РС (фондови ИРБ-а, Пензијски резервни фонд РС, Гарантни фонд РС и ЈП).

„Као и код обвезница, збирним и појединачним одлукама о задуживању путем трезорских записа и рјешењима о емисији наведено је да су они намијењени за финансирање буџетских издатака, иако таква намјена није предвиђена Законом о задуживању, дугу и гаранцијама“, истакли су ревизори.

Ревизијиори су истакли и да им није презентована документација да су приликом доношења одлука рађене анализе домаћег финансијског тржишта и потенцијалних инвеститора. Такође, није презентована ни документација на бази чега су утврђени планирани износи сваке конкретне емисије, рочност и висина каматне стопе, нити зашто је у одређеним случајевима купљена мања, а у одређеним већа од планиране, те образложење конкретних емисија у контексту законом дефинисаним намјенама краткорочног задуживања

Ревизори су дали низ препорука Влади и Министарству финансија РС.