Дучић: Био на поправном, али постао велики пјесник и дипломата
Од родног Требиња, преко Мостара и Сарајева Дучић је стигао до учитељске школе у Сомбору.
Као нови ђак у другом разреду (након што је учитељску школу похађао у Сарајеву), Дучић се није најбоље снашао. Како се види у свједочанству, имао је шаролике оцјене (јединица је била највећа, а не најмања као данас) па је тако морао на додатне испите из мађарског језика, рачуна и црквеног појања. Посебно добро му нису ишли ни геометрија и старословенски језик.
Очекивано, највишу оцјену Дучић има из Српског језика и писмених састава, а из краснописа има "четворку". Најбоље оцјене има из историје и географије.
Oво није дио мотивационих порука типа: "Кад су могли они, можете и ви". Више је то примјер колико је школа некада била озбиљнија ствар него данас. Она је спремала државне чиновнике, и они су из свих области морали бити максимално способни. Ниједан предмет није се сматрао небитним, и то је један од разлога зашто у том периоду сваком великану можемо наћи понеку "слабу" или препоруку да љето проведе у појачаном учењу неког предмета.
Дучић је касније као дипломата службовао у Риму, Атини, Мадриду и Каиру, те као делегат у Женеви у Друштву народа. Постао је и члан Српске краљевске академије.
