Додик: Увјерен сам у побједу СНСД-а, Иванић бошњачки кандидат за Предсједништво

Предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик изјавио је да је увјерен у побједу СНСД-а на предстојећим октобарским изборима у БиХ о чему говоре све анкете и показатељи са терена. Додик је послије састанка руководства СНСД-а са свим кандидатима, рекао да ова странка има озбиљне кандидате и озбиљне људе на листама. „Увјерен сам у побједу Жељке […]

четвртак, август 14, 2014 / 15:04

Предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик изјавио је да је увјерен у побједу СНСД-а на предстојећим октобарским изборима у БиХ о чему говоре све анкете и показатељи са терена.

Додик је послије састанка руководства СНСД-а са свим кандидатима, рекао да ова странка има озбиљне кандидате и озбиљне људе на листама.

„Увјерен сам у побједу Жељке Цвијановић за члана Предсједништва БиХ, јер кандидовање Младена Иванића није кандидатура странака него једна потпуно сумњива прича и насилно стављање које нама даје за право да мислимо да је Иванић бошњачки кандидат за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је нагласио да српски глас у Предсједништву искључиво може да носи Цвијановићева који подржавају и коалициони партнери СНСД-а и многа удружења грађана.

И када је ријеч о функцији предсједника Републике Српске, Додик каже да је увјерен у побједу, истичући да активности из прошлости говоре и какав ће однос према Српској бити у будућности.

„Моја намјера је да се наставим борити за Републику Српску и сваког човјека у њој, за економски развој Републике Српске, зато нам је потребно да заједно са нашим кандидатима и народом добијемо довољну већину да формирамо власт, а увјерен сам да ће тако и бити“, рекао је Додик.

Он је истакао да о противкандидатима за предсједника Републике Српске не жели да говори иако претпоставља да ће они о њему имати шта да кажу.

Додик је нагласио да је данашњи састанак са свим кандидатима СНСД-а на овогодишњим општим изборма у БиХ одржан да би се усагласиле даље активности до страначке конвенције пред почетак предизборне кампање.

Он је нагласио да слиједи промоција политичког и економског програма СНСД-а, а који се у складу са потребама грађана може дорадити до почетка кампање.



0 КОМЕНТАРА

  1. Немој Баја ко бога те молим! Осјетили смо ми незапослени на својој кожи како се ти бориш за нас:

    – кћерку си запослио народу на самар
    – сину дао кредит од 3 милончића (тричава), потом му намјестио посао из снова 50-100милиона еврића профита
    – својим курвама си исто дао по неколико десетина милиона наших пара
    – назвао си нас (који указујемо на девијације твоје власти) издајницима
    – слагао си 95% својих обећања

    Баја, ако и даље ти је стало до мене, дај оставку и повуци се увнеку ос својих вила, највећа помоћ коју ти можеш учинити за нас!

  2. Svi koji nisu iz SNSD-a, i „nisu kanditati“, a ako jesu onda su tamo nečiji, u prvom redu bošnjački, jer Baja cijeni da ako ih tako etiketira urušava im ugled, i umanjuje šansu da u odmjeravanju snaga sa SNSD-ovim kandidatima izađu kao pobjednici, ali ovaj put mi se čini da Baja nije svjestan da prodaje priču koja više ne prolazi, i koja samo urušava ugled i šanse kandidata SNSD-a.

  3. vojo85, 15.08.2014. 21:42:41 [12
    Koja si ti budala retardirana.Zasto kretenu psujes covjeku.Jel to pokazujes pecinsko porijeklo ili je to tvoj obicni idiotizam.
    Licis mi na pojedine koje sam eliminiso sa ovog portala,bozo i racic recimo,a sad cu te ja naucit pameti turcine jedan,pa ces komentarisat ko covjek ili neces nikako,a sad hajde pokazi svoje divljastvo i anadolski kromozom i ponovo psuj…

  4. Mury, zulketinov post shvatam kao zajebanciju. Veruj da i šala du fazonu „Da Bog da Vam Dodik bio i dalje Predsjednik“ nervira ljude. Taj čovek nam je mnogo jada zadao i nije lijepo smijati se tuđoj nesreći a pogotovo Vi iz Federacije koji imate više Milorad. Ja Vam želim da izaberete najboljeg kandidata!Neće biti doabro, niti nama, niti vama u koliko ostane situacija ista.

  5. Kako volimo prenositi kojekakve komentare,evo jednog zanimljivog:

    „Александар Савановић – довољно је казати на истом задатку као и Кличко , шифра Фонд Конрад Аденауер

    Данашња СДС , а дотични Савановић је како се представља директор политичке академије СДС-а ( узгред боље по њега да негдје не сучели ставове са мојима јер стипендисте западних обавештајних служби презирем ) , дакле стипендиста Аденауера
    Оригинални СДС је створио Реп. Српску заједно са српским народом али овај данашњи СДС је одступио од патриотизма и воде га неспособни Младен Босић и каријериста Огњен Тадић ( екс Радикал – свака случајност са Вучићем и Николићем ) је намјерна
    Момчило Крајишник нема шта није рекао Босићу , одступили сте од оригиналне родољубиве СДС , уништили сте СДС , пробосански сте оријентисани , створили сте кланове , имам инфо о минимум 3 клана . Српско Сарајево им води лопов из рата Бабаљ . Мирко Шаровић по информацијама агенције ПАТРИА из Фед . Сарајева јачао институције БиХ на рачун РС итд итд итд . СДС – марионете – СНС Реп. Српске , …“

  6. Бигеру, најбоље средство за прљаву кампању је то ваше, противника оцрнити свим оним што вама служи и служило да се докопате власти. Значи, пробосански, Додик је први избацио стереотип изјавом да је у Босни боље бити ентитет, него у Србији провинција! Зашто сад тим маслом, мажете људе који никад ништа слично нису изјавили као што је та срамна изјава Милорада Додика?
    Зашто се ви хватате Момчила Крајишника сад? Да он није свјестан која су говна у СНСД-у, лако би он рјешио то своје питање да или не СДС, прешао би код вас. Овако само серете себи у уста и давите се сопственим говнима, просто је постало дегутантно слушати ваше клетве, не буде ли Додика неће бити ни нас, односно вас? Ово је најгори период Српске од њеног настанка, а управо је таква ваша мртав коњ прди политика производи.

  7. Čitanje komentara tipa „Dodik je legenda“ „Dodik sigurno pobjedjuje“ „istraživanje ovo“ „istraživanje ono“ od strane domaćih sektaša me zabavlja i dobro zasmijava, ali kad neko od, da budem fin, bošnjaka iz federacije krene s željama da nam ta seoska bitanga vlada i dalje, ja to shvatam krajnje ozbiljno, bolje da mi je opsovao mater.. Zajebancija nezajebancija dobio je sto je tražio…

  8. Нисам знао да постоји и Милошевићева Србија, а не само Србија, наша и нашег народа! Из ове изјаве си извукао нешто најприземније и најбједније што краси читав политички пут Додика, какво онда мишљење треба да имамо према Додиковој РС?
    Теби је једино Додик мјеродаван кад оцјењује остале српске политичаре, тако да сви они који нису за њега и не подржавају његову политику, морају бити или бошњаци, страни плаћеници, издајници и непријатељи, а то је најгора врста политике. То превазилази агонију Аљендеа, Иди Амина или Пол Пота, најекстремнијих диктатора. Додик опасно са вама тако празноглавим јури у ту провалију самоуништења и аутодеструкције!

  9. МАНИФЕСТ СНАГА НАРОДА

    Вратити отето

    * Поновна приватизација

    1. Излазак из пакла

    Пакао је болно окајавање гријехова. То стигне оне који се не понашају у складу са својим моралним и људским одговорностима. Посебна је тешкоћа када се у паклу нађе с читав један народ ког тамо, до потпуног уништенја, држи шачица његових политичких одметника. Ако се ни сада не тргнемо, тешко да ћемо иком бити преци, а ако и буде било нешто наших потомака, грдно ће нас проклинјати што смо дозволили да им се уништи домовина. У име чега смо дозволили да паднемо у оволико сиромаштво и колонијално ропство? Зашто смо игнорисали логику здравог разума, кад је она темељ опстанка? Зар је нормално и у складу са здравом памети да неко дође, „узме“ предузеће, а онда „отјера“ раднике који су то предузеће градили, стварали, улагали у њега? Није. Али, нико се код нас није довољно снажно и одлучно супротставио томе….

    Зашто се не побунимо против групе политичких одметника који нам уништавају нашу привреду, распродају наше ријеке, руднике, бање, поља, наша природна богатства која су нам преци оставили да на њима остајемо и опстајемо? Зашто им се и даље дозвоаљва останак на власт??

    2. Циљ

    Приватизација је нешто што се догађа само једном, а од тога како је изведена, зависи читава даљња судбина народа. Изведе ли се погрешно, народ је у пропадању, нестајању, о чему свједочи наше садашње стање.. Наставимо ли тако потпуна пропаст је сигурна и већ видљива простим оком. Промјена начина приватизације је наш једини пут изласка из пакла колонијалног ропства у којем се већ увелико налазимо.

    Циљ нам је да се из оваквог трагичног стања пријеђе у друго, боље. Када је у питању приватизација онда је то настојање да се из једног својинског стања пријеђе у друго. У том смислу требало би да се угледамо на развијене, тј. да усвојимо њихов својински образац, како би на тој основи и ми постали успјешни. Основа успјешности западних друштава је превласт општег над посебним, појединачним, тј. заједница је изнад појединца. Подстиче се заједничко, а појединцу се омогућава да се на најбољи начин уклапа и да доприноси заједници, из чега онда произилазе и властите добити. Унапређење колективног је услов унапређења појединачног и од тог зависи напредак економије и друштва у цјелини. Ријеч је о колективној приватној својини, тј. масовном дионичарству грађана и радника, као основној својини на Западу. Она је основна и носива због тога што се на тој својинској основи формирају и израстају крупна и најкрупнија индустријска предузећа. Опстанак и напредак крупних је услов опстанка бројних малих и средњих предузећа. Крупна предузећа су основни носиоци развоја привреде.

    Да би се развијала, привреди је потребан обилан, јефтин и дугорочно стабилан инвестициони извор. То је управо пронађено у масовном дионичарству. Милиони и десетине милиона појединаца заједно са банкама и фондовима инвестирају уз минималну надокнаду (дивиденду) и уз дугорочно задржавање властитог улога. То је најобилнији, најјефтинији и најстабилнији извор финансирања инвестиција који је до сада пронађен. Управо на тој својинској основи Запад већ дуго односи све своје развојне побједе. Такођер, широка социо-економска интересна повезаност грађана чини повољну основу и за политичку успјешност. Власт је обавезна на рационално понашанје, па не прави штету народу. Управо овдје се налази одговор зашто је масовно дионичарство услов успјешности парламентарне демократије. Тамо гдје тог дионичарства нема, власт је у стању да прави огромне штете народу (као код нас).

    Циљ наше реприватизације је јасан: Да би се напредовало неопходно је остварити недостајућу нам масовну дионичарску својину грађана и радника. На тој основи, као и на Западу, осниваће се наша крупна, прије свега индустријска предузећа, за чије пословање ће се везати, као гроздови, бројна успјешна мала и средња предузећа и тако ћемо коначно престати лутати, те кренути путем успјеха и напретка.

    3. Криза и како је превазићи

    Влада опасно обмањује народ када тврди да је ова криза увезена са Запада, да је пролазна и да ће ускоро проћи. Ова криза је наша, дубока, системска, непролазна уколико се не буде ријешавала. Ово је криза немогућности власти да запосли и богати народ. Умјесто тога власт се безгранично задужује, распродаје, увећава дефиците и губитке, уништава привреду, смањује запосленост. Основни узрок наше кризе је у недостајућој нам масовној дионичарској својини грађана и радника, која је једина повољна својинск основа за оснивање и рад крупних, прије свега, индустријских предузећа. Криза је заправо дуг погрешно проведеној приватизацији. Једини излаз је у исправљању приватизацијске грешке. Погубну приватизацију продаје је потребно замијенити ранијом пожељном приватизацијом подјеле да се спаси бар оно за што се још може спасити.

    4. Спријечени у започетој приватизацији подјеле

    Да би се убрзано кренуло напријед, брже него у претходном систему, било је потребно претходну друштену, самоуправну, партијску својину замијенити новом, вишег нивоа. Начин да се то оствари била је приватизација подјеле са којом се отпочело почетком 1997. године. Већ у првој години око 850.000 грађана је добило дионице у предузећима трговине, угоститељства, грађевинарства, саобраћаја и занатства. Убрзано су текле припреме за приватизацију индустрије. Са одмицањем ове приватизације расла је одлучност иностраних ментора да се она заустави. Умјешале су се Свјетска банка и ММФ нудећи „савјетнике“. чиме су нас покушавали скренути са нашег пута на нјихов. Када се у томе није успјело, тражило се друго рјешенје. „Када ја постанем Предсједник Владе први закон којег ћу укинути биће Закон о приватизацији“, грмио је Милорад Додик делегат из странке са само два члана у Скупштини! Захвалјујући томе, странци су „порадили“ на томе да Милорад Додик убрзо постане Предсједник Владе и одржи то обећање.

    5. Зло издаје

    Колоније се више не стичу искључиво оружаном силом. Створени су такви механизми да мање развијени, умјесто властитом, доприносе развоју развијених и тако постају њихове колоније. Методе колонизиранја су до те мјере усавршене да се терет заробљавања преноси на домаћу власти. Трошкова скоро да и нема, а ефикасност је изузетна.

    Показује се да је домаћа издајничка власт најокрутнији колонизатор. Тјерана властитим интересом, она иде до краја, до потпуног уништења властитог народа. Најгоре од свега је то што је то прикривено, за многе невидљиво. Нарочито када се све то маскира наводним патриотизмом и национализмом. Издаја се реализује довођењем на власт „пожељних“, оних за изузетним политичким амбицијама и несмиреном похлепом, којима се дозволи неограничено пљачкање властитог народа и државе, па они брзо постају најоданији сарадници спремни на извршавање најопакијих задатака. Заробљавање се тада остварује навођењем на доношење погрешних одлука и закона. Да би се одржале на власти, таквим владама се омогућује и енормно задуживање, како би пропадање домаће привреде било мање примјетно.

    Све се то управо нама догодило 18. јануара 1998. године када смо добили издајничку власт, кад нам је за премијера наметнут Милорад Додик! Он одмах поништава дотадашњи начин приватизације подјеле која је требала да нам омогући масовно дионичарство као највеће достигнуће у развоју приватне својине, па да и ми као и развијени одржимо постојећа и градимо нова крупна, индустријска предузећа. Тада смо, умјесто у будућност, кренули у историјску економску прошлост.

    Приватизацијом продаје остварена је историјски превазиђена индивидуална приватна својина најнижег нивоа економске рационалности, под којим теретом је уништена дотадашнја модерна, средње развијена привреда. Прво су нестала наша крупна индустријска предузећа, јер није било инестиција за њихов развој. Умјесто њих, на основи индивидуалне приватне својине, развија се њој одговарајућа ситна привредна структура, немоћна за икаква значајнија економска бављења. Што вријеме више одмиче економско пропадање је све дубље. Индивидуална приватна својина, створена приватизацијом, вратила нас је у XIX вијек!

    Влада, због своје издаје, не износи на видјело овај проблем. Индивидуална приватна својина је немоћна да изгради крупну привредну структуру која је једина гаранција успјеха. За ту врсту остварења потребна је масовна акционарска својина. Начин да се то оствари је у поништењу постојеће приватизације продаје и остварење нове приватизације подјеле, да не дође до потпуног уништења привреде и народа.

    Да смо народ који више мисли на себе, своју дјецу, унуке, праунуке, своју и будућност народа, Милорад Додик је морао да буде ухапшен истог јутра када је пристао на ову велеиздају.Због тога је хиљаде, десетине хиљада људи умрло пријевременом смрћу, ради губитка свог предузећа, незапослености, сиромаштва и безнађа у које су запали.

    6. Политичка пљачка

    Колонијално заробљавање је сложен друштвени процес у којем је од пресудног значаја пронаћи оданог домаћег издајника. Потребно је одвојити власт од народа да крене у остваривање властитих, насупрот народним интересима. Најбољи начин да се то оствари је увођење власти у криминал, у пљачку народа. Код нас се то дешава већ 15 година!

    Погрешна приватизација се показала идеалном приликом за то и власт креће у приватизацијску пљачку народа. Од партије (СНСД) у изумирању (два посланика) онда када је њен вођа, са мјеста Предсједника Владе повео у приватизацијску пљачку народа, сви похлепни су јурнули у ту странку и она је убрзо посатала моћна политичка велесила која од тада управља судбином овог народа доводећи му у питанје и сам опстанак. Резултати нјихова три мандата на власти су: економска и друштвена пустоши, уништена привреда, све продато, распродато, осиромашено, незапослено, све у губицима, дефицитима, дуговима, у безнађу сваке врсте. Народ пропао, опљачкан, а нико није крив! Зар је то заиста могуће? Они се надају да никад неће одговарати и да ће и даље владати, уздајући се у властите изборне преваре и у велики број зависних око себе, присиљених да им пружају подршку на изборима.

    7. Приватизацијски геноцид

    Одузети могућност бављења индустријом-деиндустријализација, а народ послати да се бави пољопривредом, je једна врста геноцида над тим народон! Мјерено обимом уништења властите индустрије, Додиков пројекат тзв. приватизације продаје, носи сва обиљежја економског геноцида над нама. Одлучност Милорада Додика да нас биолошки уништи да би се одужио онима који су га довели на власт и омогућили му да пљачка властити народ, допире до неслућених граница! А нико га у томе још не спречава!

    8. Промијенити систем

    Један је проблем то што нам је погрешна приватизација уништила нашу средње развијену привреду, а други много већи проблем је што нам је то донијело погрешан привредни систем који не дозвољава кретање напријед. Од када је појединац проглашен основним носиоцем, а индивидуална приватна својина носивом, држава/власт је остала без својих радних обавеза и не ради ништа друго него пљачка народ и та богатства преноси у руке себи и лојалним појединцима, уздајући се да ће појединци развити привреду умјесто њих. А они, сагласно својој похлепи, непрекидно смишљају нове уцјене и преваре за што веће пљачке народа. Нјихова веза са влашћу, од које стижу потребна средства (субвенције, фондови, продаје и слично), ствара им широк простор за криминал који уништава државу и привреду. Стварни рад и стваралаштво ту немају никакве шансе па све убрзано пропада.

    Зато се држава и привреда не могу градити на појединцу и његовој индивидуалној приватној својини, већ на колективној приватној својини и на масовном дионичарству. Суштина сваке успјешне државе и привреде је у ограничавању индивидуалне похлепе, а унапређењу друштвених циљева и интереса. Да би се то и код нас остварило потребно је напустити постојећу приватизацију продаје и остварити нову приватизацију подјеле. Потребно је, умјесто постојеће одлучујуће индивидуалне приватне својине, изградити и успоставити нову носиву колективну приватну својину, масовно дионичарство радника и грађана, те умјесто постојећег привредног система успостављеног на похлепи, на индивидуалној приватној својини, потребно је изградити нови чија ће основа бити у колективној приватној својини, у масовном дионичарству радника и грађана. Тада ће се успостављати сасвим нови друштвени односи у којим ће се унапређивати општи и заједнички циљеви и интереси, а појединци се на најоптималнији начини укључивати у њихово остваривање.

    Будућу приватизацију је потребно остварити тако да радници постану одлучујући власници и управљачи у предузећима и привреди у цјелини. Радници су најуспјешнији власници. То потврђују искуства Запада, гдје су радници и у надзорним и у управним одборима.

    9. Циљеви нису остварени

    У приватизацију се кренуло са циљем да буде боље него што је било. Да буде више богатства и запослености, више социјалне правде, сигурности, стабилности. Ниједан циљ није остварен! Све је супротно и чак горе него што је било. Умјесто развоја све је већи неразвој, са опасном пријетњом нашег сурвавања у трајно сиромаштво, колонијално ропство и биолошки нестанак.

    Постоје сви економски, друштвени, политички, социјални, морални, етички и сви други разлози да се обустави постојећа приватизације продаје и оствари приватизација подјеле.

    Потребно је вратити отето и ту вриједност подијелити природним власницима радницима и грађанима. У подјелу урачунати неоткупљену вриједност капитала предузећа у претходној приватизацији продаје. Под неоткупљеном вриједности се подразумијева износ капитала који представља разлику између реалног износа уплате на име куповине предузећа и укупне вриједности капитала са којом се ушло у приватизацију. Поштујући принципе: природног власништва, солидарности и друштвене репродукције

    подјелу капитала предузећа у приватизацији расподијелити на три дијела:

    * дио који припада бившим и садашнјим радницима (50%)
    * дио који припада грађанима, борцима и породицама погинулих (25%)
    * дио за уплату у инвестициони фонд (25%).

    Радници су природни власници својих предузећа. Они су их градили, у њих инвестирали дио добити, отплаћивали кредите. Оно што им је у претходној приватизацији продаје неправедно отето, сада ће им се вратити. Приватизацију треба остварити путем бесплатне подјеле дионица.

    11. Инвестициони фонд

    Приватизација није и не завршава само на правном преносу вриједности капитала на раднике и грађане. Приватизација подразумијева цјеловиту измјену привредног и друштвеног система, нови распоред снага и односа у друштву и привреди и успостављање нових институција система.

    Сва тешкоћа нашег привредног развоја је што је држава окренула леђа привреди узалудно се надајући да ће појединци и тржиште, умјесто ње, остварити успјешан развој привреде. Те заблуде се треба одмах ослободити, јер привреду треба да развија држава, а не појединци и тржиште. Влада која није способна да то ради, нема право да влада.

    Да би било развоја нужно је да се привреда напаја са довољно јефтиних и дугорочно стабилних инвестиционих средстава. Код развијених то се остварује путем масовног дионичарства, што је најповољнији финансијски извор инвестиција у привреди, посебно за изградњу крупних предузећа. Услови у којима послује наша привреда су другачији него на Западу, јер су нам странци одузели право да имамо своју монетарну политику.Зато нисмо у станју да, са стране државе, обезбјеђујемо привреду са довољном количином јефтиног новца. Наша привреда је приморана да купује новац на финансијском (банкарском) тржишту по веома високим цијенама. На таквој цијени новца и нестабилним, несигурним банкарским изворима, развој није могућ. Зато, да би било развоја, држава и у нашим условима мора да заузме централно мјесто. Прије свега да снабдијева привреду са довољном количином јефтиног новца. Буџети су, у нашим условима, једини поуздан финансијски извор инвестиција у привреди. Не смију се комплетни буџети користити за потрошњу, а ништа инвестирати, као што је то сада случај. Најбољи начин да се јавна потрошнја смањи је да се дио средстава из сваког буджета усмјери у инвестиције и привреду. Свака тако уложена марка донијет ће најмање четири пута већу вриједност што је основа нових бројнијих запошљавања и повећаног богаћења. Да би приватизација подјеле успјела, односно да би се на тој основи изградио цјеловитији привредни систем нужно је да се из буџета друштвено-политичких заједница (Република, градови, општине) издвајају износи од 30 % који ће се уплаћивати у властите инвестиционе фондове. Поред тога потребно је обезбиједити још један инвестициони извор. Потребно је да буџети друштвено-политичких заједница гарантују износ дивиденде на улоге у те инвестиционе фондове који ће бити знатно већи од износа камата на дугорочну штедњу у банкама. С обзиром да буџет пружа неупоредиво већу сигурност од банака очекивати је значајан прилив средстава по том основу у ове инвестиционе фондове. Посебно имајући у виду да је овако гарантована дивиденда знатно већа од банкарске камате.

    Инвестициони фондови као нова институција привредног система носи у себи све гаранције успјеха нове приватизације подјеле.

    Када се, око ових инвестиционих фондова у нашим општинама и градовима, окупе хиљаде, десетине хиљада, у Републици неколико стотина хиљада дионичара, ствари ће се из темеља промијенити. И код нас ће се, као и на Западу, створити моћна рационална социо-економска основа која неће дозвољавати Влади да прави штету народу. Поред економског, то би из темеља промијенило и наш политички систем. На власт би долазиле партије које граде, а не уништавају привреду.

    Закључак

    Масовно дионичарство остварено новом приватизацијом подјеле и инвестициони фондови друштвено-политичких заједница двије су моћне институције новог привредног система које су, у свом здруженом дјеловању, у стању да понесу терет успјешног развоја наше привреде и друштва. Тиме би биле створене могућности оживљавања рада многих наших досадашњих крупних индустријских предузећа, као и изградње нових. То ће нас за за мање од десет година све запослити и учинити богатијим за неколико пута. Створит ћемо перспективу за бољу будућност себи, својим потомцима, народу у цјелини.

    Само је потребно да сакупите довољно снаге за ту велику приватизацијску и системску промјену тиме што ћете на изборима указати повјеренје „Снази народа“ која је једина способна и спремна да то обави.

  10. Zulkedine, vraže mali….

    Jedina, iako malena, šansa Dodiku da izbjegne “suđenije i zatvorenije“, ukoliko je pametan, jest upravo gubitak sljedećih izbora, zauzimanje low profile-a i lobiranje (čit.podmićivanje) novopridošlih voždova; ili tiho preseljenje u neku od zemalja trećeg svijeta…u slučaju pobjede – svjestan je on toga – šanse za tvorza rastu do nebeskih visina….ostaće možda godinu dvije u palati, ali ništa, pa ni cipele br.47, neće ga spasti “neugodnog“ odlaska s vlasti…prva pomisao Dodiku kad ustane – ako uopšte spava, ima podočnjake ko Joda – jeste: kako da se izvučem iz ovog sranja – pri tom ne misli na RS, niti je ikada i mislio – nego na sebe…

    Što se opozicije tiče, oni bi najradije da izgube sljedeće izbore…znaju vrlo dobro kakav ih ekonomski haos čeka i kakvu odgovornost treba da preuzmu u ruke…oni bi najradije da Dodik nastavi još max. dvije godine, kako oni ne bi morali da ga hapse; kako bi neko drugi odradio ono što oni treba da učine. – Onako kako opozicija čitavu “kampanju“ gradi na krilatici “glasaj protiv“ – ili ne nudim ništa osim saznanija da su oni loši i, istim, ništa ne mislim ni da uradim – isto tako očekuju i da neko drugi radi njihov posao…

    Kakogod – bez problema si moga napisati: od srca vam želim da vam bilo ko pobijedi na sljedećim izborima…svakako ste najebali…

  11. Što se opozicije tiče, oni bi najradije da izgube sljedeće izbore…znaju vrlo dobro kakav ih ekonomski haos čeka i kakvu odgovornost treba da preuzmu u ruke…oni bi najradije da Dodik nastavi još max. dvije godine, kako oni ne bi morali da ga hapse; kako bi neko drugi odradio ono što oni treba da učine. – Onako kako opozicija čitavu “kampanju“ gradi na krilatici “glasaj protiv“ – ili ne nudim ništa osim saznanija da su oni loši i, istim, ništa ne mislim ni da uradim – isto tako očekuju i da neko drugi radi njihov posao…

    E tu si pogodio.
    Opozicija se ponaša po principu daj da osvojimo što više mandata al ne daj bože da naguramo većinu, jer onda treba da čistimo sva ova govna, a izgleda da za to nemaju stomak. Zasto i ne idu punom silom u kampanju, na rasklimani režim. Već sa pola snage. Zadovoljavaju se rastom umjesto da idu na pobjedu..

  12. Što se tiče opozicije – ona je najvećim dijelom slična ili ista sadašnjoj poziciji na vlasti. Jedini im je cilj preuzimanje vlasti i onda su im briga za egzistenciju i zapošljavanje njihove djece (ako ih do sada već nisu zaposlili) bar za naredne 4 godine skinuta s vrata. Nažalost, zato se većina opozicionara i bori za vlest, a ne tamo iz nekakvih altruističkih razloga!

  13. Čitajući banjalučke aktuelnosti, zapazih na bijljinskom portalu slijedeći naslov (i podnaslov) : „Performans mladih: Top-lista nepotista
    Subota 16. Aug 2014 22:32

    Mladi Narodnog demokratskog pokreta na banjalučkom Trgu Krajine istakli su transparent sa spiskom zvaničnika i ukazali na veze i protekciju u Republici Srpskoj i BiH…“

    Sada bi se mogla očekivati „pravovremena“ i žestoka reakcija po medijima RS a i šire dežurnog čuvara plaže, pardon Republike Srpske, „doktora pravnih nauka za oblast teorije države i prava“, diplomiranog studenta filozofskog fakulteta Predraga Čeranića kao bi „specijalne policijske, dobro motivisane snage reda“ za razbijanje demonstracija privele ove „obojene revolucionare“ u cilju ispitivanja i dokumentovanja „povezanosti ove grupe bijelo maskiranih“ sa stranim obavještajnim službama i deljih reperkusija njihove aktivnosti na stabilnost i bezbjednost Republike Srpske.

    Čeranić iz vlastitog iskustva odlično zna kuda to vodi i kako se to radi, jer je i on svojevremneno bio dobro povezan sa vrhom CIA, o čemu svjedoče stranice njegovog intervjua Slobodnoj Bosni objavljene na temi o obavještanim službama na linku (2008.godine):

    http://www.nezavisne.com/forum/index.php?topic=1939.2400

  14. Који си ти лик…
    Постоји Милошевићева Србија,она у којој се народ туче за комад хлеба.Коју бомбардује НАТО.Које део жели бити само паламудан који коментарише по Фронталу.

    Опет он о Додику,иако ни ријеч о њему нисам рекао.То наводи на то да је његова оцена телалуку битна,примате се ко луђаци.Комплекси су чудо.

    Не брини се ти за њега…сналажљив је.А то диктаторство које спотичете је смешно,погледај изборни резултат.

  15. bosilic, 18.08.2014. 08:11:52 [

    Stvari su mnogo jednostavnije – to je, naravno, teško prihvatiti – sve dok su na vlasti, oni su, htjeli ne htjeli, povezani sa Snajkom…drugim riječima – da snajci ne odgovaraju – odavno bi letili sa vlasti…

    Volio bih da mi neko objasni kako to neko ko ima resurse da izazove krizu u onolikoj Ukrajini; da se bez pardona zakači sa onolikom Rusijom – preza od “ovolike“ RS i njenog junačkog rukovodstva….

    Kako rekoh – stvari su mnogo jednostavnije….

  16. Апсолутно јасна чињеница је та, да ми из Српске нисмо могли бирати власт у Србији, исто тако је апсолутно јасно да је Србија главни заштитник Српске, без њене директне и индиректне помоћи, нама би од Српске остао само Додик у димијама. Пошто од тога није на вашу жалост било ништа, онда вам смета Србија, каква год да је, па је зовете и Милошевићевском само да би оправдали своје фрустрације због стварања Српске коју је искључиво СДС са српским народом створио. Према томе, свака конотација да је Додик тада био у праву не стоји ни у каквој логичној варијанти, а Милошевић вам је изговор за нешто десето, када немате никаквог здраворазумског објашњења својих траума и своје подрепашке политике.

  17. Папак,не мораш да ме персираш,ја сам назвао Србију милошевићевском у смислу објективних околности,временског интервала,вођења тадање политике и беде коју је створио.

    Паламуђење како се треба подржавати такву Србију је иритнтна квазидесннчарска демагогија.Она шешељевска.Шупља.

    Српску није срворио есдеес,то је јш једна од болесних ставова.Увредљива и лицемерна,нарочито за оне који су највише томе допринели.

  18. @lsaša, 18.08.2014. 12:05:53

    Potpuno se slažem sa Vama. Na to što Vi tvrdite, ukazuje i odsustvo Dodikovih komentara na nedavnu promociju NATO-a u na skupu u Banjaluci kojom je rukovodila Ana Trišić – Babić. Trišić Babićka je naglabala o koristima učlanjenja BiH u NATO, žaleći zbog zastoja u tom procesu. Kako je Trišić – Babićka članica Glavnog odbora SNSD-a i na tom NATO skupu izrekla rečenicu da (parafraziram) „je do tog zastoja u Republici Srpskoj došlo zbog nacionalističke retorike“, čudo je kako je to Dodik „prečuo“ i nije reagovao, jer se ta zamjerka odnosila baš na „Vožda“.

    Ali, Snajka, je Snajka i Dodik sigurno respektuje njene zasluge za njegov prvi dolazak na vlast. I taj Predrag Čeranić, špijun – kameleon nastoji da nastoji da povrati svoje „stare“ veze sa Snajkom – ali, na njegovu žalost, niko ga nije ni pozivao da svjedoči pred američkim Senatom (kako se samoinicijativno i svesrdno nudio putem sarajevskog nedeljnika Slobodne Bosne) o svojim špijunskim poslovima i „zaslugama“ dok je „na Palama spašavao tajnu američku sofisticiranu komunikacionu opremu koju su zaplijenili Karadžićevi tjelohranitelji – da ne bi pala u ruke ruskih obavještajaca“…

  19. Dodikova nacionalistička retorika je samo za unutrašnju upotrebu i sračunata je jedino na opstanak na vlasti. I onako, u politici ništa nije iskreno, izuzev želje za neograničenom vlašču i po svaku cijenu. On sigurno ima rezervnu varijantu u slučaju da on i njegovi analitičari (kojima za sad bezrezervno vjeruje) procijene, nema sumnje da će posegnuti za nekim „kecom iz rukava“. Ali, „politika je kurva“ a ulog je isuviše veliki. Do izbora ima još vremena za sve vrste ekvilibiristike i različite obrte…

  20. @lsaša, 18.08.2014. 17:31:49
    Vuk dlaku mijenja, ali ćud nikada. Sjećam se da je pred neke prošle izbore u Srbiji Dodik prisustvovao izbornom skupu Koštuničine stranke. U ime svoje stranke, u pozdravnom govoru, podržao je Koštunicu i njegovu DSS.

    Nekoliko dana kasnije, Dodik je na skupu Tadićeve DS takođe podržao i DS, dakako u ime Srba iz Republike Srpske. Naravno, ostao je vjeran Tadiću sve do Tadićevog fijaska na poslednjim predsjedničkim izborima. Po objavljivanju diplomatskih depeša američkog ambasadora iz Beograda, jedna od tih depeša – mislim da je pomenuta u tekstu Nikole Vrzića, Tadićevi najbliži saradnici su tražili od američkog ambasadora da insistira kod Šiptara na prolongiranju proglašenja nezavisnosti KiM, dok ne prođu predsjednički izbori u Srbiji kako bi Tadić nesmetano prošao na njima. Tadićevi glasnici u američkoj ambasadi su išli čak toliko daleko da su savjetovali američkog ambasadora kako da pomogne BH muslimanima u cilju opstruisanja napora Srba i Republike Srpske u nastojanjima da se odbrane od unitarizacije Bosne. Naravno, Dodik ni u jednom slučaju nije zamjerio Tadiću što i on i njegovi saradnici neskriveno navijaju za vlasti u Sarajevu, a protiv interesa srpskog naroda u RS i cijeloj BiH.

    P.S. Hvala za link. Očigledno je to veoma poučna paralela, ali šta vrijedi „pukovniku nema ko da piše“…

  21. Tugaljiva je i činjenica što je g. Dodik prilikom prošlih predsjedničkih izbora do kraja i bezrezervno navijao za američkog miljenika Borisa Tadića…a sada pokušava da se predstavi da podržava Vučića i Nikolića.

    Međutim, na „poslovnom“ planu intenzivno razvija saradnju sa Tadičem, ali i sa Zlatkom Lagumdžijom. O tome je nedavno pisao i Dodikov „omiljeni“ novinar Vasković

  22. Бигеру, дебилчино, не знам који вокабулар користиш, а те увреде су доказ твоје интелектуалне инфериорности. Ко си ти да просуђујеш о Милошевићу и времену у ком је он представљао Србију, мени тако нешто не пада напамет, не зато што би подржавао то вријеме или не подржавао, него једноставно из поштовања према људима тог времена који су га бирали и чији је већински лидер био. Ти си неписмена битанга да би се упуштао у анализу шта је и ко је Милошевић, али узимаш себи за право да пљујеш јер ви СНСД-овце не знате ништа друго, прије вас није било Срба је ли тако?
    Поштеди ме тог вашег визионарства, колико год не желим да говорим ништа о Милошевићу, тако исто сутра кад ово ваше говно Додик оде на сметљиште историје, уопште ми неће више бити битан. А кад већ кривите Милошевића што је како ти кажеш српску привреду и економију довео у очајно стање, мада су и даље у његово вријеме већина фирми биле у рукама српске државе и њених грађана, а шта тек онда рећи за ово говедо од Додика, шта је он ничим принуђен урадио од привреде Српске.

    Милошевића су бар на неке последице натјерале рецимо нато бомбе и санкције, а овај без било чега сличног економију Српске одведе на дно свих свјетских стандарда!?

  23. Karadžić i Krajišnik posle završetka rata u bivšoj SR BiH, nikako nisu mogli da zamisle da siđu s vlasti. Zato su i organizovali onaj miting u Banjaluci, nadajući se da će na njemu „isprašiti“ Biljanu. Revoltiran što on kao „otac nacije“ mora da siđe sa trona, Karadžić je zaprijetio – ja sam je (RS) stvorio, ja ću je i uništiti! To nije bilo ni čudno, jer kad jednom dođu na vlast, svi misle da su oni Bogom dani…

  24. Upravo tako, a i Karađić i Dodik, takvim stavom – Republika to sam ja – direktno ruše i nipodoštavaju sve institucije iste te Republike….

    Da ne pominjem stalne priče o mogućnosti nestanka iste, ukoliko dotični gmaz ne bude na njenom čelu – to je državni udar…

    Narodu treba nekako usaditi svijest da je predsjednik, ministar, premijer – ništa drugo do službenik sa visokim stepenom odgovornosti, ali ne, mi smo još u vremenu slatkorječivih voždova/demagoga, ego-manijaka – kojima su institucije po pravilu posljednja rupa na svirali…

  25. Је*оте који наочит дечко се јавио.

    Пријатељу,ја овде долазим да зезам будале.Засад си при врху.О интелигенцији немој са мном,а ни о писмености.Јесам те питао одмах на почетку улаш ли 20 година какве си дебилности писао,дебилко.

    И настављаш са дебилним коментарима,дебилко.

    Рецимо,нису Милошевића спутавале санкције већ их је он изазвао,а пуцале су по леђима грађана.Ако ти баш смета промена система која је довела до приватизације онда је*и маму Милошевићу,усташама и нарочито српским квазидесничарима окупљеним око есдееса који су одиграли своју улогу у свему томе.Радила предузећа…

    Који си ти дебил…и још се трпаш да се истакнеш.
    _____________________________
    bosilic

    Наравно да је није створио СДС нити било која странка.То је увреда ових страначких подмадака без грама мозга сваком борцу и нормалном човеку.То је срамотна изјава.

    Наравно да нико нема тапију,избори су оруђе све док се друшво не опамети и почне функционисати кроз грађанске опције.Овде је сваки је*ени коментатор визионар,а не зна ни реченицу да састави.И требамо престати тражити месије.

    Ја некад нападнем ове паламудане што продају наводне „промене“,то је све.Муда под бубреге не иде.

  26. @herctref, 23.08.2014. 11:12:36
    Da li su Čavić i Šarović bili bliski kriminalcima ne možemo olako da sudima ako u obzir uzimamo prezumpciju nevinosti ove dvojice bivših predsjednika Republike Srpske. Isto tako, ako neke stvari lično ne znamo, ne možemo smatrati ni da je Dodik u vezi ili blizak sa nekim kriminalcima, a mnogo toga smo pročitali ovdje. Suština demokratije je da njeni principi moraju jednako važiti za sve članove nekog posmatranog društva. Zakonodavna vlast nikako ne bi smela biti pod uticajem izvršne vlasti, odnosno mora postojati podela vlasti i da svako u skladu sa zakonom i ustavom obavlja funkcije na koje je izabran. Ako jedan čovjek može autoritarno da upravlja čitavim društvom mimo ingerencija koje mu daje njegova izborna funkcija – onda se zna šta je to i da li je to demokratija ili ne, zar ne?

Оставите одговор