Додик: Опредијељени смо ка чланству у ЕУ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Српска опредијељења ка чланству у ЕУ, али да жели да кроз европске интеграције ојача своју аутономију, а не да је ослаби. "Политика Републике Српске је да буде окончана `Мапа пута` да би БиХ могла аплицирати за чланство у ЕУ. Српска је опредијељена да то учини. Имамо […]

четвртак, јануар 3, 2013 / 17:01

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Српска опредијељења ка чланству у ЕУ, али да жели да кроз европске интеграције ојача своју аутономију, а не да је ослаби.

"Политика Републике Српске је да буде окончана `Мапа пута` да би БиХ могла аплицирати за чланство у ЕУ. Српска је опредијељена да то учини. Имамо кредибилан приједлог за предмет `Сејдић-Финци` и немамо ништа против механизма координације", рекао је Додик данас новинарима у Бањалуци.

Он је нагласио да Српска не стоји на путу БиХ ка чланству у ЕУ, напомињући да је Република Српска фокусирана на рјешавање поменутих питања.

Додик је рекао да о судбини ОХР-а одлучују велики центри политичке моћи, наводећи да је ЕУ подијељена по том питању, док Америка сматра да ОХР треба да остане у БиХ.

"Савјет за провођење мира ће одлучивати о судбини ОХР-а. Мислим да је улога ОХР-а у овом тренутку контрапродуктивна, јер девалвира значај добрих потеза који су раније учињени и отвара све оно насиље које су чинили разни високи представници у прошлости кршећи Дејтонски споразум, иако је њихова основна улога била да проводе, а не да крше тај споразум", закључио је предсједник Српске.



0 КОМЕНТАРА

  1. О ЕУ постоје два паралална говора
    Један дневно-политички као ово горе опредјељење, пун оптимизма о томе да ћемо бити сви срећни и богати само треба да у њу уђемо, а нико не каже како ћем бити богати кад ништа не производимо, може ли се бити богат кад нема производње? кад су природни ресурсу поклонењени инвеститорима;
    а други говор науке, који се не чује у јавности: Теоретичари су одмах кад је било говора о оваквој евроспкој унији, који су одмах изговорили ријечи које се код нас не смију изговорити, да је то наставак хладног рата, да је то геноцид над малимнародима, да је ово горе од фашизма и да ће овај пројекат врло брзо пропасти. Комунизам је издржао 50 година о овај пројекат европског глобализма неће издршато ни пола тога, а да ће последице пропадања бити такве да је страшно то и читати. Да би то могао бити општи дармар сви против свих. Јер је глобализам ушао у имовину у судбину људи. У комунизму је сваки народ остао при својим ресурсима, при својим богатствима, при својим предузећима, ништа није пропало. А са глобализмом је све пропало: уништене су привреде, купљена прородна богатства, ушло се у велиек међународне уговоре који ће се штитити. И то ће све једном морати да изађе на видјело.
    И сада кад су сву устали да га спашавају теоретичари кажу да је то немогуће спасити. Јер то је погрешан пројекат.
    Европска Унија је окупациона колонијална сила која не дозвољава појединачним народима да понове развојни пут развијених.
    Слободно тржиште као полазна глобалистичка основа, безрезервно је прихваћено. Дубоко се вјерује у његову моћ да донесе богатство свим до економског изравнања. На основу слободног тржишта уједињена Европа ће бити земља подједнако богатих и срећних народа. Бескрајно вјерујући у то, права је гужва и огроман ужурбаност, на европском путу уједињења. Руше се и уништавају домаће привреде, задужује се пада у сиромаштво. До темеља је уништено све домаће како ви се у будућности градило све што је европско.
    Сагласно слободном тржишту према савјетима глобалиста, да би се развијалои успијешно прикључивало ЕУ, сада више нису потребна предузећа, посебно не велика и мукотрпан рад у њима. Умјесто тога, сада су то инкупбатори, радионице и ситан бизнис. И вјерује се да ће наша мала предузећа односити конкурентске побједе над европским економским гигантима који надиру са отоврених граница; све до европског економског изравнања. И што се више попада у глиб властитог сиромаптва, задужености, пут у Европу је све привлачнији. Све се више вјерујеи чезне за Еврпом. Што је сиромаштво веће тај пут се показује јединим излазом, који нема алтернативу. Према савјетима глобалиста, да бисте оживјели морате претходно да умрете; да бисте се обогатили на слободном тржишту морате претходно да осиромашите. Што више осиромашите више ћете се обогатити. Због тога потребно је да до темеља срушите властиту привреду, задужите се, распродате све пто вам је највредније.
    Само је пробелем што нико неће да каже како је то могуће.

  2. Колико контрадикторности за само неколико дана, рекорд.
    У једном спису његов дрвени адвокат Влајки га фали да је окренуо леђа ЕУ и западу, схвативши њих као превару.
    Па онда и он сам пре неки дан изјави да га руше са 10 милиона!??B-)B-)B-)
    Ало јбт. са десет милиона да те сруше бедоо бедна а у твојим рукама милијарде биле и постале покрадене?
    Како тог људског смрада није срамота што постоји!?

  3. „Kad na predizbornim skupovima govorim o integracijama, Evropi, pravnoj državi, ekonomiji, budućnosti … na mitinzima imam pozorišnu publiku. A onda bacim parolu ‘Ne damo Republiku Srpsku!’ i završio sam posao. Niti ja, niti oni, ne znamo šta to znači, ko nam je to otima, ali dotadašnja pozorišna publika provri i odatle se regrutuje i dobar dio mojih birača“.

Оставите одговор