Дешифрована таблица открива тајну Нојеве барке – била је округла

Саграђен на Божју заповјест, дрвени брод је био довољно велики да прими по двије од сваке врсте животиња и читаву Нојеву породицу. Али, пловило које је путнике требало да спасе од страшног потопа није, као што је најчешће описивано, било дуго са шпицастим прамцем, већ округло.

Недавно дешифрована таблица, стара 4.000 година и поријеклом из древне Месопотамије (данашњег Ирака), открива запањујуће нове детаље о корјенима библијске приче о Ноју.

Она садржи слично предање, али и детаљне инструкције за изградњу заобљеног џиновског брода, тзв. коракла, као и упутство да животиње у арку морају да улазе "двије по двије".

Та таблица изложена је од петка у Британском музеју у Лондону. Група инжењера ће ускоро, на основу њених упута, установити да ли је један такав брод уопште могао да плови.

Древни коракл је и тема нове књиге, Барка прије Ноја (The Ark Before Noah) Ирвина Финкела, асистента кустоса блискоисточне колекције лондонског музеја и човjека који је превео текст таблице.

Финкел је до таблице дошао прије неколико година. Добио ју је од човјека чији је отац таблицу купио на Блиском истоку, након Другог свјетског рата. Свијетло смеђе боје, величине мобилног телефона и дјелимично оштећена, таблица је била исписана клинастим писмом древних Месопотамаца.

"Испало је да је то један од најважнијих докумената човјечанства које је икада пронађено", казао је Финкел у изјави за агенцију АП.

"Било је заиста запањујуће открити да је арка заправо била округла", навео је он.

Финкел, међутим, сматра да округли брод има смисла. Коракли су обилато коришћени као превозно средство на ријекама у древном Ираку и савршено су погодни за плутање по бијесној воденој стихији.

"Одлично замишљено. Не може никако да потоне и лако се преноси", објаснио је Финкел.

Елизабет Стоун, стручњак за Месопотамију на Универзитету Стоуни Брук у Њујорку, слаже се са њим и наводи да би древни народ Месопотамије управо тако описали своју митску барку.

У тексту таблице пише да је Бог наредио да се сагради огроман брод од конопца, ојачан дрвеним гредама и премазан битуменом.

Иако упутства дјелују поуздано, Финкел није знао да каже да ли би један такав брод заиста могао да плови.

Документарац, који ће бити приказан на британској телевизији крајем ове године, пратиће покушаје да се сагради барка према инструкцијама древног упутства.

Финкел је свјестан да би његово откриће могло да изазове запрепаштење код људи који вјерују у библијску причу о Ноју. Стручњаке Британског музеја, који су у 19. вијеку, из клинастих месопотамских текстова, открили да су и Вавилонци имали причу о потопу, дубоко је узнемирила сличност тог мита са Нојевим предањем.

"Били су веома забринути", казао је Финкел који је увјерен да прича о потопу и барки потиче од Вавилонаца, а да су је Јевреји преузели касније, током свог изгнанства у Вавилону, у 6. вијеку п.н.е.

Британски научник не вјерује да је таблица доказ да је Нојева барка, која је описана у Библији, икада постојала, већ да је вјероватније да је нека разорна поплава остала забиљежена у народном предању и да се та прича преносила с кољена на кољено.

"Не вјерујем да је барка постојала, мада многи у то вјерују. Уосталом то и није тако важно. Библијска прича је сама по себи довољна и трајно витална", закључио је Финкел.