Демонстрације пред украјинском скупштином, повријеђено 50 полицајаца

Најмање 50 припадника украјинске националне гарде повријеђено је у експлозији испред зграде украјинске скупштине током сукоба на митингу против измена Устава.

Украјински медији наводе да демонстранти – међу којима су најактивниеи присталице партије Слобода, бацају на полицију димне бомбе, употребљавали дрвене палице и сузавце. Одјекнула је и јака детонација, а медији јављају да је експлодирала граната. Изгредник који је бацио експлозивну направу је ухапшен. Нереди су настављени код хотела "Кијев"

Према наводима начелника кијевског МУП-а Александра Терешчука, у сукобима није страдао ниједан демонстрант, рањено је око стотину полицајаца, а један је остао без ноге.

Министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков написао је на његовом налогу на "Фејсбуку" да је пбриближно 90 људи рањено и да је неколико њих у тешком стању.

"То је резултат неколико експлозивних направа које су бацили људи са мајицама партије Слобода, који су започели тучу са Националном гардом", рекао је он, а преноси Укринформ.

Аваков је навео да је приближно 30 особа ухапшено код Раде, укључујући и онај који се сумњичи за бацање гранате.

Разлог: Не дају аутономију Донбасу

Врховна рада Украјине, без обзира на митинг испред парламента и блокаду предсједништва, донијела је у првом читању измијене и допуне Устава у дијелу о децентрализацији.

Измјене и допуне које је предложио предсједник Петро Порошенко подржало је 265 посланика, док је 87 посланица гласало против.

Усвајање нацрта је одржано без обзира на велике протесте активиста и једног броја посланика.

Више од хиљаду противника доношења измјена у Уставу Украјине данас је из различитих региона блокирало саобраћај испред Раде и почели окупљање испред зграде парламента. Присталице радикалне партије „Самопомоћ", „Слободе", „Укропа" и „Радикалне платформе" окупили су се на митинг, тражећи одлагање планиране за данас сједнице раде о измјенама у Уставу.

Осим тога, посланици „Радикалне партије" дуго прије почетка ванредне сједнице блокирали су предсједништво Раде како не би дозволили да се донесу измјене и допуне Основног закона у првом читању.

Према Минском споразуму који је усвојен у фебруару 2015. године предсједник Порошенко је пристао да гарантује специјални статус за самопроглашене Доњецку и Луганску народну републику.