Давос: Неслагања елите о томе како против дефлације

Водећи економисти нису постигли сагласност данас у Давосу због најављене предстојеће одлуке Европске централне банке /ЕЦБ/ да купи државне обвезнице, што је, према оцјенама из Њемачке, мјера без преседана у борби против дефлације.

Предсједник одбора директора УБС банке Аксел Вебер рекао је да је Европа пропустила добру прилику како би урадила неке пријеко потребне ствари у далеко безбрижнијем окружењу, односно протраћила је три године како би спровела неопходне економске реформе.

"Према мом мишљењу, ЕЦБ не смије ићи предалеко, јер са већим дјеловањем даје подстицај владама да раде мање", истакао је Вебер, који је 2011. године поднио оставку на функцију гувернера Њемачке централне банке /Бундесбанке/, због противљења програму откупа обвезница.

Агенција "Блумберг" наводи, позивајући се на неименоване званичнике ЕЦБ, да је могуће да ће банка на сутрашњем састанку донијети и другачију одлуку у погледу вриједности такозваног квантитативног лабављења, а куповина обвезница неће почети прије 1. марта.

Економисти који су учестовали у "Блумберговој" анкети процијенили су да ће предсједник ЕЦБ Марио Драги најавити 550 милијарди евра "тежак" програм откупа државних обвезница, што би била највећа досадашња иницијатива банке у оквиру настојања да одбрани еврозону од дефлације.

Бивши члан Монетарног комитета Централне банке Енглеске Адам Посен изјавио је да је пријетња од дефлације превелика да би била игнорисана.

"Опасност представљају људи који се противе програму квантитативног лабављења, који, по мом мишљењу, гријеше и покушавају да тај програм пропадне", изјавио је Посен.

Аверзија Њемачке према новом програму ЕЦБ појавила се и у данашњој изјави бившег економисте ЕЦБ Јиргена Штарка који је рекао да су дефлаторни страхови у еврозони преувеличани и искоришћени као изговор за покретање нових контроверзних мјера.

Највећи губитак од пада цијене нафте трпи руска економија, а према ријечима замјеника руског премијера Аркадија Дворковича, Москва се нада да ће пад цијене нафте ускоро бити заустављен, као и пад вриједности рубље.

Скок вриједности швајцарске валуте, како је оцијењено, посљедица је „нервозе“ у глобалној економији.

Директор Међународног монетарног фонда /ММФ/ Кристин Лагард каже да је спремна да препоручи Савјету директора Фонда да подржи нови антикризни програм за Украјину проширен, како по обиму, тако и по роковима реализације.

Она је то потврдила након данашњег сусрета са украјинским предсједником Петром Порошенком, који јој се обратио са таквим захтјевом. Нови програм треба да подржи хитне мјере макроекономске стабилизације, као и широке и дубоке економске реформе у трајању од неколико година, да би се обезбиједила економска и финансијска стабилност, наводи ММФ.

Свјетски економски форум који је данас отворен у Давосу окупио је око 2.500 државника, пословних лидера и осталих учесника, а неке од тема разговора су актуелни пад свјетских цијена нафте, недавни скок вриједности швајцарског франка, као и иницијатива ЕЦБ о куповини обвезница вриједан 50 милијарди евра мјесечно до краја 2016. године.