Даворин Бајић: Писмо Митрополиту Дабробосанском
Обраћам Вам се поводом појаве да одређени број Црквених општина и парохија своју комуникацију са становништвом и јавну презентацију рада обавља на латиничном писму. Конкретно се ради о Црквеној православној општини Високо и њеној презентацији, као и објавама на друштвеној мрежи Фејсбук.
Ваше Високопреосвештенство,
Наиме, као бивши припадник наведене Црквене општине пратим дешавања и њихове објаве на Фејсбуку. Радујем се свакој објави али као вјерник СПЦ и национално освјешћена особа нисам срећан зато што за своје објаве користе латинично писмо.
Улога друштвених мрежа у губљењу или очувању културног, вјерског и националног идентитета, у времену у ком живимо је огромна. Ако не чувамо и његујемо свој идентитет, па и на друштвеним мрежама, врло брзо се можемо наћи у проблему губљења истог. Супротно, због масовности и улоге социјалних мрежа, истицањем свог идентитета можемо га ојачати.
На простору Црквене православне општине Високо у протеклом рату десили су се страшни злочини, што је довело до тога да је скоро у потпуности затрт српски и православни идентитет, у погледу броја живља и његовог културног и вјерског живота. Они који су остали изложени су процесу асимилације, прихватају нове "вриједности", губећи себе.
Због наведених разлога, на једној страни утицаја друштвених мрежа, а на другој угрожености идентитета српског живља на том простору (и шире), сматрам да је обавеза сваке Црквене општине да дјелује максимално и интензивно на очувању истог, у свим приликама и на сваком мјесту.
Колики је значај овога о чему пишем истакнут је и у овогодишњој Божићној посланици СПЦ, у којој се посебно истиче, између осталог, чување и његовање нашег писма.
У пар наврата сам покушао уреднику поменуте Фејсбук странице указати на потребу коришћења нашег, ћирилићног, писма. Добио сам одговор да ће узети у разматрање. Међутим, од тада је прошло доста времена, а и даље се користи латиница. Можда је и ово посљедица поменуте асимилације? Вјерујем да истакнуту Фејсбук страницу уређује неко свјетовно лице. Ако је млађе животне доби можда и не зна ћирилицу.
Волио бих да ово моје писаније не схватите као сујетно тужакање већ као одраз забринутости и искрене жеље да на овим нашим страдалним просторимо останемо и опстанемо као народ са својом вјером, културом, писмом, пуним идентитетом.
У нади да ћемо сви заједно његовати наше тековине
С Божијом помоћи
Свако добро!
Раб Божији
проф. др Даворин Бајић