Мисле на друге и пишу књиге: Зашто не бирамо политичаре као Марко Ђого?

Молим све моје пријатеље и суграђане да ми опросте што у наредних 4-6 мјесеци нећу моћи баш редовно пратити дешавања у нашој ужој и широј друштвеној заједници. Међутим, почео сам да радим оно што волим тј. бавим се истраживањем и писањем нове књигу.

понедељак, 15 фебруара, 2021 / 09:07

За разлику од политике која ми набија притисак, економија је нешто што ме опушта, па опростите што сам се себично опредјелио да већину енергије усмјерим тамо.

За оне које интересује о каквој ће се књизи радити дајем Предговор. Двије главе (од десет замишљених) већ су написане, али наравно да ће и код њих бити допуна и измјена прије него што књига угледа свјетлост дана.

Предговор

Већина економиста дође у један период свог живота када желе да продубе своје знање о другим економистима – бар оним великим које се и међу не-економистима често спомињу и гдје се подразумјева да ми економисти о њима нешто знамо. При томе подјела на економисте и не-економисте је толико вјештачка да ме највише подјећа на књиге о Харију Потеру и тамошњу подјелу на чарбњаке и нормалце.

А у реалности ти чаробњаци (економисти) обично о тим великанима не знају много или чак ништа. Данашња пракса је да професионални економисти стекну статус доброг познаваоца одређене уже области (маркетинга, предузетништва, менаџмента, рачуноводства…), тако да знамо пуно о нечему малом, али практичном. И онда када су се професионално већ оставрили узму да читају књиге историје економске мисли од којих има неких који завређују пажњу, али је већина тако написана, да и сами економисти одустају након прочитаних пар десетина страна.

Обично се, како би показали висок ниво разумјевања економије, аутори оваквих књига опредјељују да прво изнесу и протумаче те велике и сложене мисли на које је неки великан дошао, да би тек онда узгред споменули и самог човјека. О њему се по правилу дају основни биогарфски подаци, али скор никад се не успостављају везе са другим људима са којима је он живио и радио. И тако се добију "изчашене" књиге истоје економије. Књиге у којима се спомиње неколико стотина битних имена, али коју нико жив не може да разумије или да из ње нешто запамти.

То је права штета, јер се таквим приступом убија популарност економије. Људи ионако имају обичај да економисте сматрају за досадне људе. Овакве књиге само потврђују тај стереотип. Штета је јер су великани о којима те књиге пишу заправо били људи од крви и меса. Имали су сјајне умове, али и велике слабости, а неки и настраности. Међусобно су били повезани, често једни другима писали или једни друге оговарали.

Тек кад чујете ту њихову страну приче моћи ћете да заиста разумијете њихове идеје. А те идеје и нису толико компликоване, колико се широј јавности желе представити, већ су нерјетко здраворазумске и може да их схвати сваки човјек, ако се само мало потруди. Због тога ће у овој књизи око 2/3 текста бит посвећена животима ових људи, а око 1/3 њиховим идејама.

Нека ми опросте колеге које ће у овоме видјети вулгаризацију економије, али између бити вулгаран и бити досадан бирам оно прво. Бар ако ће то некога заинтересовати за економију.



Оставите одговор