Данас почињу преговори о уједињењу Кипра

Дводневни преговори руководства Кипра и власти окупираног дијела те земље гдје живи турска мањина, почињу данас у Њујорку, а састанку ће присуствовати и генерални секретар УН Бан Ки Мун. Бан је после последњег састанка с кипарским лидерима у Женеви 7. јула рекао да очекује да до октобра постигну договор о јединственој држави. Његов специјални савјетник […]

недеља, октобар 30, 2011 / 07:17

Дводневни преговори руководства Кипра и власти окупираног дијела те земље гдје живи турска мањина, почињу данас у Њујорку, а састанку ће присуствовати и генерални секретар УН Бан Ки Мун.

Бан је после последњег састанка с кипарским лидерима у Женеви 7. јула рекао да очекује да до октобра постигну договор о јединственој држави.

Његов специјални савјетник Александер Даунер рекао је после састанка у Никозији ове недеље да охрабрује напредак у разговорима кипарског предсједника Димитриса Хриостофјаса и лидера турских Кипрана Дервиша Ероглуа, „али још има тешкоћа с кључним питањима које треба ријешити”.

Кипар је подијељен 1974. године када је Турска окупирала сјевер после покушаја државног удара Грка, присталица уједињења с Грчком. Та острвска држава је примљена у ЕУ 2004, али само међународно признати грчки дио има све користи од чланства.

Кипарски Грци на састанак не иду с великим очекивањима да ће бии остварен значајнији напредак.

Турски Кипрани покушавају да прикажу као да је договор близу, рекао је Христофјас данас пошто је стигао у Њујорк и изразио наду да ће Бан Ки Мун бити обавијештан о ситуацији.

Христофјас је оптужио Ероглуа да је одустао од кључих одредби о устројству будуће заједничке, федералне државе, усаглашених с претходним лидером турских Кипрана Мехметом Алијем Талатом.

Према Грцима, Ероглу инсистира на слабијој федералној власти, док би већа овлашћења имале конститутивне државе.

Турски Кипрани рекли су да од састанка у Њујорку очекују позитиван исход, а оптужују грчку страну за оклијевање и неспремност за договор.

Од 7. јула је напредак остварен у неколико спореднијих питања, попут унутрашње безбједности и односа с ЕУ, а разлике остају и око подјеле власти, судбине Турака који су дошли с копна после инвазије 1974. године и злоупотребљене или уништене имовине, већином грчке, у окупираном подручју.



Оставите одговор