Дан безбједног интернета: Како заштити дјецу?

Једина сигурна заштита дјеце на интернету је њихова информисаност, истакла је замјеник Омбудсмана за дјецу Републике Српске Злата Хаџић-Бајрић.

"Што више дјеца знају о ризицима, већа је могућност да препознају ситуације које их повређују или угрожавају", рекла је Хаџић–Бајрић новинарима након конференције под називом "Права и одговорност дјеце на интернету", која је одржана у бањалучкој Основној школи "Иво Андрић" поводом Дана безбједног интернета.

Она је додала да су модерне технологије данас саставни дио одрастања дјеце од најранијег узраста и да су оне потребне.

"Интернет има своје предности – брзина и доступност информација, контакти, превазилажење удаљености. Међутим, и негативне појаве су све присутније и њих морамо препознати на вријеме, прије свега – зависност од овог облика комункације и различити облици насиља над дјецом", рекла је замјеник Омбудсмана за дјецу Српске.

Она је истакла да зависност од овог облика комуникације угрожава здравље дјеце, јер неконтролисано сједење испред рачунара угрожава њихову кичму, очи, ствара лоше навике по питању исхране, угрожава квалитет социјалних контаката.

Хаџић–Бајрић је навела да, према анкети у којој је учествовало 100 дјеце од 10 до 18 година, дјеца на интернету проводе од један до три сата дневно, а викендом и више.

"Кориштење интернета и опрезност у комуникацији путем интернета дјеци није страна, па готово сви испитани, без обзира на узраст, тврде да се не би дописивали са непознатима, да не би за пријатеље прихватали незнанце, и не би договорили састанак с особама које познају само са интернета", навела је она.

Професор на бањалучком Факултету политичких наука Татјана Дуроњић рекла је да су дјеца из Српске, према истраживању које је проведено међу 900 ученика основних и средњих школа, компетентна и да не заостају у компјутерском знању и вјештинама за својим вршњацима на европском развијеном простору.

Дуроњићева је истакла да, према том истраживању, дјеца на интернету дневно проведу два и по до три и по сата, те да постоји одређени број њих који "улази у ризик" и могу се назвати дјецом која прекомјерно употребљавају интернет.

Директор ОШ "Иво Андрић" Жељка Опачић истакла је да су родитељи први у смислу праћења дјеце и њихових активности, везаних за кориштење интернета, те додала да се и школа труди у свим својим оквирима и могућностима да укаже на добре и лоше стране кориштења интернета.

Опачићева је рекла да су "ризична група" ученици од шестог до деветог разреда, те да 75 одсто од испитаних ученика ових разреда у ОШ "Иво Андић" има свој фејсбук профил.

Ученик деветог разреда ОШ "Иво Андрић" Анђела Арар каже да није имала озбиљнијих проблема на интернету, а да је 30 одсто њених вршњака имало проблеме због интернета, наводећи примјер непристојног изражавања, "провала" на профил, педофилије, пријетње групе навијача.

Арар је истакла да у већој мјери интернет користи за образовање, а мање за боравак на друштвеним мрежама, да као и већина њених вршњака има профил на фејсбуку и да дневно на интернету проведе сат времена.