Даброви направили брану на притоци Уне

Колонија даброва изградила је брану на ријеци Крушници, десној притоци Уне, а трагови њиховог вриједног рада видљиви су на бројном дрвећу које расте уз ову ријеку. Ово је послије дугог низа година први случај да су ове животиње примијећене на неком од овдашњих водотокова. "Прије неколико мјесеци примијетили смо брану коју су изградили. Радило се […]

четвртак, новембар 22, 2012 / 15:07

Колонија даброва изградила је брану на ријеци Крушници, десној притоци Уне, а трагови њиховог вриједног рада видљиви су на бројном дрвећу које расте уз ову ријеку.

Ово је послије дугог низа година први случај да су ове животиње примијећене на неком од овдашњих водотокова.

"Прије неколико мјесеци примијетили смо брану коју су изградили. Радило се о мужјаку и женки који су на ове просторе вјероватно дошли у потрази за чистијим водама. Послије тога, њихов број се значајно повећао", каже наставник биологије Фадил Бужимкић.

Он је додао како су ловци и риболовци појачали контролу око мјеста које су даброви изабрали за дом како би стали украј евентуалним криволовцима. Према његовим ријечима, даброви су водоземци који обитавају само у чистим водама и шкоди им свако онечишћење.

"Повратак ових животиња је знак да су ријеке чистије него раније из разлога што не раде велика индустријска постројења која су раније била највећи загађивачи овдашњих ријека", истакао је Бужимкић.

Он је додао како дабар живи на водотоцима и воденим површинама обраслим богатом мочварном вегетацијом. Уколико настањује мањи водоток који понекад постаје превише плитак, на њему изгради брану како би осигурао довољну разину воде и заштитио улаз у настамбу која је истовремено и његова заштита од грабежљиваца.

Даброви су искључиво биљоједи и живе у моногамним заједницама. Женка просјечно окоти од једног до пет младунаца који се врло брзо осамостаљују.

Претпоставља се како су даброви на ове просторе мигрирали из сусједне Хрватске гдје су нестали крајем 19. вијека, али су у оквиру великог пројекта прије десет година поново враћени у некадашња станишта у тој земљи.



Оставите одговор