Да се не муче сватови: У Србији црвено вјенчање једнако као и грађанско

Црквено вјенчање, пред представником вјерске заједнице, предвиђено је Преднацртом Грађанског законика (ГЗ) као пуноважно и изједначено са грађанским склапањем брака пред матичарем. За ту новину је, међутим, потребна измјена Устава, који сада изричито предвиђа да се брак може закључити само пред надлежним државним органом, рекла је за Танјуг члан Комисије за израду ГЗ Олга Цвејић […]

недеља, новембар 16, 2014 / 17:23

Црквено вјенчање, пред представником вјерске заједнице, предвиђено је Преднацртом Грађанског законика (ГЗ) као пуноважно и изједначено са грађанским склапањем брака пред матичарем.

За ту новину је, међутим, потребна измјена Устава, који сада изричито предвиђа да се брак може закључити само пред надлежним државним органом, рекла је за Танјуг члан Комисије за израду ГЗ Олга Цвејић Јанчић.

Комисија, како је навела, сматра да би се на тај начин промовисало право верника да се поштује брак склопљен пред органом цркве или верске заједнице којој припадају, без обавезе да склапају и цивилни брак, који је по садашњем праву једина призната форма брака.

– Уколико би дошло до промене Устава и ако би то Устав дозволио, било би дакле, довољно склапање само једног брака – цивилног или верског, јер сада је црквени брак ствар слободног избора будућих супружника, али без правних дејстава. У том случају би представник верске заједнице пред којим је брак склопљен био дужан да у врло кратком року, од неколико дана достави матичару исправе о закљученом браку потписане од стране супружника, сведока и верског представника – навела је Цвејић Јанчић.

Међутим, на материјалне услове за пуноважност брака склопљеног у вјерској форми као и на последице брака које се тичу права и обавезе супружника би се примјењивало искључиво породично право, а не вјерско право.

– Верско право би било релеванто само за форму склапања брака – навела је она.

Преднацрт Грађанског законика, који је већ неколико година на јавној расправи, налази се у завршној фази и према најавама Комисије већ идуће године би могао да се нађе и у скупштинској процедури.



Оставите одговор