Да нема Гугла, кад би се сјетили Мике Аласа

Гугл је данас лого свог претраживача за Србију посветио Михаилу Петровићу Аласу, највећем српском математичару и академику. Михаило Петровић био је оснивач београдске математичке школе "Математичар", научник, професор, риболовац, музичар. Био је једна од најпопуларнијих личности старог Београда, познат као Мика-Алас, а надимак "Алас" добио је због своје страсти према рибарству. Објавио је велики број […]

понедељак, мај 6, 2013 / 13:33

Гугл је данас лого свог претраживача за Србију посветио Михаилу Петровићу Аласу, највећем српском математичару и академику.

Михаило Петровић био је оснивач београдске математичке школе "Математичар", научник, професор, риболовац, музичар.

Био је једна од најпопуларнијих личности старог Београда, познат као Мика-Алас, а надимак "Алас" добио је због своје страсти према рибарству.

Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са поморских путовања, али по свом научном раду спада у највеће српске математичаре.

Као највећи стручњак за диференцијалне једначине, предавао је многим генерацијама студената.

Ипак, поред тога што је био велики научник и човјек изузетно признат у круговима високих интелектуалаца, познат је и по томе што се дружио са обичним људима.

Био је познати београдски боем, свирао је виолину и имао је своју музичку групу "Суз".

Био је не само љубитељ, него и добар познавалац рибарства, па је у том својству учествовао у преговорима за закључење конвенције о риболову са Румунијом, као и у преговорима о заштити риболова на Сави, Дунаву и Дрини са Аустро-Угарском.

Михаило Петровић Алас рођен је 6. маја 1868. године у Београду, а завршио је Прву београдску гимназију у генерацији са српским великанима Милорадом Митровићем, Јашом Продановићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим познатим личностима.

Завршио је Природно-математички одсјек Филозофског факултета у Београду, а школовање је наставио у Паризу, гдје је био најбољи студент.

Докторирао је у области диференцијалних једначина. Године 1894. године постао је професор за математичку групу предмета на Великој школи у Београду.

Конструисао је хидроинтегратор, са којим је освојио златну медаљу на Свјетској изложби у Паризу 1900. године.

Био је учесник Балканских ратова и Првог свјетског рата као официр, и послије рата је био резервни официр.

Умро је 8. јуна 1943. у свом дому на Косанчићевом венцу у Београду.



Оставите одговор