Да ли жедна Херцеговина тоне у мрак и безнађе

Да ли то жедна Херцеговина тоне у мрак и безнађе_

Пише Небојша Вукановић

Билећа је протеклу ноћ провела у потпуном мраку јер је цијела општина због квара на електро-мрежи остала без струје. Нестанак струје проузроковао је и прекид снабдијевања водом, па су Билећани остали и без питке воде. Водовод је већ годинама у огромним проблемима, дуговања су премашила 5 500 000 марака, а упркос драстичном поскупљењу воде постоји реална бојазан да би ускоро могло доћи до потпуне обуставе снабдијевања питком водом.

И Невесињци имају великих проблема са питком водом, па су на снази рестрикције. Сваки други дан чесме су суве, градски Водовод нема чак ни цистерну којом би се омогућило грађанима да наспу боцу или бидон воде, па су гужве на изворима у близини града велике и сатима се чека на ред…

Умјесто да се идемо у корак са свијетом, Херцеговина се полако враћа у 19 вијек. Већина Херцеговаца бори се за голо преживљавање, а кулучење код приватника за минималац, имати довољно за храну, воду и основне потрепштине постао је недосањан сан за многе. Стварност је суморна, а након најава усвајања новог закона о раду, отпуштања радника, таласа поскупљења, повећања ПДВ-а и тобожњих реформи и агенди, остало је веома мало оптимиста који вјерује да ће се у скоријој будућности ствари могу промијенити на боље. Савременим везирима и субашама то и јесте циљ, јер апатија убија жељу за борбом и промјенама, а онда је власт чврста а систем стабилан.

Само РиТЕ Гацко и ХЕТ имају годишњи приход од око 220 000 000 марака, Родољубов СЛ престигао је ХЕТ, а укупан приход свих привредних субјеката у Херцеговини приближава се милијарди марака… На великом простору са обиљем природних ресурса живи свега 70 000 становника, али упркос томе источна Херцеговина је најсиромашнија регија најсиромашније државе у Европи. Поставља се логично питање како то 70 000 становника живи на ивици сиромаштва упркос великом богатству и стотинама милиона марака који циркулишу и мистериозно нестају.

Иако дјелује компликован, одговор је прост и једноставан. Херцеговина је већ дуже времена окупирана од стране малобројних али веома богатих и корумпираних компрадора, моћних и добро увезаних повлаштених породица које све држе под контролом. Локалне субаше и кабадахије одане су великом везиру у српском Стамболу, међусобно су подијелили територију и јавна предузећа која контролишу, и траже да им покорни поданици љубе стопала како би добили неку мрвицу, посао и егзисетнцију. Деспоти живе као шеици, постали су господари живота и смрти захваљујући политичкој моћи и великом богатству које су стекли пљачком и отимачином. Што је властела богатија раја је сиромашнија, а власт је чвршћа и јача.

Све се строго настоји контролисати, од медија и синдиката до власти и јавних предузећа, златних кока носиља. Непослушни се тјерају како не би кварили накарадни систем у који се настоји увући што више поданика. Они нажалост све масовније улазе у „Врзино коло“ надајући се да ће некада напредовати до субаше, али иако им се стално обећава, сан се никада не остварује.

Суве чесме, замрачени градови, обесправљена раја и текстилне робиње које се пеку на сунцу чекајући зарађени минималац а добијају 100 марака док им бивши субаша-савјетник великог везира броји отете милионе у Келну, права је слика Херцеговине.

Све док сиромашна и понижена раја буде покорно чекала мрвице са стола и прихватала да буде дио накарадног система, умјесто да дигне главу и бори се за правду и своја права, остаћемо на дну дна регије и Европе. Орвел је давно закључио да народ који свјесно изабере корумпирану власт и вође није жртва већ саучесник.
Небојша Вукановић