Цвијановић: Руски кредит је бољи, јер нема условљавања
Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је руски кредит за Српску повољнији од кредита ММФ и даје се без политичких условљавања, што је случај у аранжману са ММФ. Она је истакла да руски кредит отвара низ могућности за репрограмирање свих обавеза, да је у том смислу повољнији, али да је сигурно скупљи када […]
Премијер Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је руски кредит за Српску повољнији од кредита ММФ и даје се без политичких условљавања, што је случај у аранжману са ММФ.
Она је истакла да руски кредит отвара низ могућности за репрограмирање свих обавеза, да је у том смислу повољнији, али да је сигурно скупљи када се посматра изоловано само каматна стопа.
„Нема политичких условљавања, нема обавеза да доносите неке законе, нити да се односите на начин како то ММФ каже да треба да распоређујете своја средства. Ми који управљамо овим процесима најбоље знамо гдје су потребе“, рекла је Цвијановићева за „Ал џазиру“.
Цвијановићева је појаснила да се у јавности прихваћен термин „руски кредит“ односи на аранжмане са двије комерцијалне банке са различитим сједиштима у Европи, да јесте договаран уз подршку људи из Руске Федерације, али да то није класичан државни кредит.
„Није класичан државни кредит јер би као такав морао да има другачије процедуре и опет бисмо морали да зависимо од нивоа БиХ и да тамо дође до одређених одобравања или блокада, чега смо имали прилику да се нагледамо у претходном периоду“, рекла је Цвијановићева.
Наводећи да је изабрана лакша варијанта, у коју се упућује сама Република Српска, да се о томе преговара већ неколико мјесеци и да нема никаквих аранжмана који се праве у „четири ока“, Цвијановићева је напоменула да ће јавност о детаљима услова кредита бити упозната када Влада о томе заузме коначан став.
Она је оцијенила да ће аранжман са ММФ-ом сигурно доживјети свој крај, с обзиром да су неке фазе тешко предвидиве у будућем периоду.
„ММФ-ов кредит је увијек повољнији са аспекта каматне стопе, али је увијек веома неповољан када су у питању пратећи услови, који су често политичког карактера, често политички тешки и непроводиви“, рекла је Цвијановићева и додала да је јасно да ће аранжман са ММФ-ом бити тешко одржати у изборној години, као и сваки пут до сада.
Цвијановићева је истакла да неће бити никаквих посљедица за Републику Српску ако дође до раскидања аранжмана са ММФ-ом, јер Српска има алтернативни извор финансирања, а успјела је и да повуче своја средства из „Електропреноса БиХ“.
„Оно што је данас важно је обезбиједити да редовно извршавате своје обавезе, да редовно сервисирате свој дуг, да смањујете укупан ниво дуга, а не да га драстично повећавате“, навела је Цвијановићева.
Коментаришући наводе опозиције у Српској да руски кредит служи за буџетску потрошњу, а не за улагања у привреду, Цвијановићева је рекла да то није тачно и да је ријеч о комбинацији пројеката инфраструктурног карактера, пројеката који треба да служе побољшању социјалног статуса одређених категорија – борачке популације или студентата, као и пројеката који служе у сврху јачању привредних активности.
Bajina vlada vrši teror, ekonomski teror, a to povlači za sobom uništavanje materijalnih sredstava i žive sile.
Ko vrši teror, terorista je.
Dakle, vlada i GB su teroristi.
Režim je uništio ekonomiju, privredu, duhovnost, … , uništavajući privredu iz korijena, biološki uništava narod.
To je strašan terorizam!
Glavno, i ubojito oružje je bijeda.
Teroristi u muslimanskim zemljama ubijaju svoj narod, ali sa njima u vazduh dižu i sebe.
Hajde baja, opaši se bijedom i ti , i tvoji bajevići , pa da dijeliš sudbinu onih koje uništavaš!
Enormno zaduživanje naroda pod nepoznatim uslovima, koje će vraćati njegova daleka pokolenja je odvodjenje u ropstvo.
Uzimanje pojedinaca , kamoli cijelog naroda za robove je zločin, kriminal.
Ko vrši zločin i kriminal je zločinac i kriminalac,
Dakle, vlada je i zločinac, i kriminalac.
Uslovi su nepoznati stoga što su nepovoljni.
Vlado, zločincu, kriminalče, ubico svoga naroda!
Ova dokurčeva nakaza može samo poslužiti kao sredstvo za mršavljenje….
Način upotrebe: Prije svakog obroka, pustiti snimak njenog govora u trajanju od tri minuta….
Toliko će vam se zgaditi hrana, da nećete unijeti ni 20% predviđenih količina!
Ovdje se vise uopšte ne radi o tome ko nam daje kredit i kakvi su uslovi vracanja, kada ce taj kredit vracati jadno stanovnistvo…
Ili, da ovaj kredit daju za otplatu ranijih kredita, tako da dug bude smanjen,ali od toga nema ništa
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/04/blog-post_7.html
koliko će mu samo terbati kredita da isfinansira ove izbore, da pokupuje sve medije u BiH i Srbiji, sve moguće organizacije i pojedince, kupi glasove, kupi socijalni mir, kupi opoziciju, kupi osnivanje i izlazak na izbore već osnovanih isodcenzusnih stranka, kupi izbornu komisiju, izborne posmatrače. Koga sve treba da kupi da pokuša oprati krimninal. Do oktobra će se zaduživati na sve strane i ništa drugo neće ni raditi nego gasiti požare novim kreditima, gde god nešto izbije kao RAOP – vlada odmah trči da isplati radnicma sva dugovanja,poveže staž, koliko će samo desetna hiljada radnika poslati u penziju iz privatizavanih i razorenih preduzeća, koliko će samo novih aktivista i partijksih vojnika biti zaposleno samo u državnoj administraciji, elektroprivredi, šumama samo da ostane na vlasti, al neće im proći…
Po prvi put u istoriji čovečanstva zarobljavanje naroda se vrše putem bezzvrednog novca, njegovim pozajmljivanjem narodima i državama. Bezvrijedan je kad ga uzimate i izuztetnoje vrijedan kad ga vraćate, jer ćete ga morati vratiti izvezenim robama sa kamatama, a mi robe za izvoz uošte nemamo.
vlada uopšte ne priča o privredi i otvaranju novih preduzeća i fabrika, veoma je lagodno ovako biti u vlasti, dok god mogu da se zadužuju, rasprodaju i to sve troše kroz budžet, dok god bude obveznica, trezirskih zapisa, deficita,
uopšte ne moraju misliti o razvoju, jer razvoj je mukotrpan a propadanja, pljačka i parazitiranje je lagodno slatko uživanje,svakome je lako ući u kredit – a niko nema rešenje kako iz njega izaći. Ovo je sve presipanje iz šupljeg u prazno, ima para nema proizvodnje. Krediti za plate budžetlija, zgrade, puteve – nema se čime vrećati osim povećanjem svih mogućih poreza i akciza – a to neeć biti dovoljno ni za delić kredita, a onda ći MMF i reći: Uredu ako to nemožete da vratite, mi ćemo uzeti vaše priridne resurse po ceni koji mi odreditmo. Uzeće, preostale, rudnike, rijeke, šume, vode, oranice, infrastrukturu….
Parazitske budžetlije sada ne samo što svojim nerazumno visokiim platama troše novac budućih generacija, oduzimajući budućnost narodu, nego jedu i naše prirodne resurse….
http://youtu.be/kyes3spwh3s
Strategija ekonomskih ubica iz MMF-a i Svetske banke:
Postuapk ekonomskog zarobljavanje ide u tri koraka.
Dužnost svakog ekonomksog ubice je da pronađe zemlju trećeg sveta sa bogatim prirodnim resursima i da krene da ih isvaja kao što je tu u slučaju RS i BiH.
Oblače se kao humanitarci, odlaze u siromana sela, propovedaju altruizam. Za lokalne novine govore o dobrobiti koji će donijeti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivaju kartama, tabelama i visokim proračunima o dobrobiti. Deluju otvoreno, javno ili u najmanju ruku takvim se predstavljaju. Oni primarno stvaraju globalnu imperiju bez sile. To je njihovo snovni zadatak. Sve to treba da završi u pružanju obilatih kredita „pomoći“u prekomernom zaduživanju. To je prvi korak.
Drugi korak su obilne investicije uglavnom u infrastrukturne, projekte koje uglavnom izvode inostrane kompanije, od čega imaju koristi samo ove kompanije i uska domaća elita. I naravno, pošto se ne investira u proizvodnju, privreda zapada u nepodnošljiv dug. To je drugi korak.
U trećem koraku ponovo se vraćaju ekonomske ubice, konsultanti, savjentici, komesari, razvojne agencije i slično. Svi oni koji su bili prisutni u prvom koraku prekomernog zaduživanja. Tada ekonomkse ubice kažu. Ne možete vraćati kredit. Nema problema. Uzećemo vam pod koncesiju ono od čega živite, što vam je najvrednije (Šuma, nafta, ruda, voda i slično). To je završni treći korak. Tada zemlja uglavnom ekonomski nestaje. Ostaju dugovi i bezgranično siromaštvo naroda. Tamo gde ne ide tako glatko uključuju se i dodatni mehanizmi.
Ukoliko vlada ne želi da uđe i kredit, kreće druga grupa ljudi čiji zadatak je, koristeći razne metode, ili da obore postojeću vlast ili da Vladu uvedu u zamašnu korupciju. Ako se i u tome ne uspije, ova druga grupa (agenti) su spremni na ubistva. Ukoliko i to ne pomaže kreće vojska, kao i slučaju sa Irakom, Srbijom…
Doći do korumpirane vlade najbolji je način ekonomskog zarobljavanje zemlje. tada se i bez zanačajnog pritiska popušta pred nepodnošljivim zaduživanjem i brzo se stiže do koncesionog zaposjedanja najizdašnijih prirodnih resursa. I sve ide veoma jednostavno. Sve završi domaća vlada.
Kasnije kada uđu u posed izdašnih resursa, smanjuju kamate ili delimično otpisuju kredite. Pokazuju se humanitarcima, šalju humanitarnu pomoć. Krediti više nisu važni. Njihova uloga je bila samo da se dođe do resursa a ne da se ostvari korist od kamata. Zbog toga su kamate i tako niske. Uspešan mamac kojim se prikriva konačan cilj.
I tako se dolazi do veoma poželjnog rezultata. U kolonijalno ekonomkso ropstvo uvode svoje zemlje domaće vlade. Sve je bez prisile, otvoreno, javno. Kao humanitarci, uvek ste dobro došli. Dogodi se ekonomksa katastrofa, a da uglavnom niko nije kriv. To je suština laži i prevara ovog globalističkog sveta i ovog vremena.
Što se nas tiče mi smo prešli sav ovaj put, sva tri koraka.
Skori je ostao samo dio trećeg koraka. Dio prirodnih resursa je već prodat pod koncesiju (poljoprivreno zemljište, nek reke, rudnici. Kod nekih je izvršena prodaja (ležišta nafte). Rudnik Gacko i TE će po svoj prilici biti opterećeni visokim dugom zgog spora sa ČEZ-om.
Još su ostala dva najvažnija prirodna resursa: šume i elekro-privredni resursi (rijeke i rudnici). ZA NJIHOVU KONCESONU PRODAJU VEĆ SU IZVRŠNE TEMELJNE PRIPREME U „USPEŠNOM“ ZAVRŠAVANJU POSLOVA U PRVA TRI KORAKA.
Već smo u duboko nepodnošljivom inostranom dugu. To je izuzetno povoljna pretpostavka za dovršavanje trećeg koraka – koncesije šuma i Elektroprivrede. Kao visoko prezaduženi u visokoj smo vlasti stranih kreditora. Zavismo od njihove ocene i procene povoljnosti trenutka kada će pritisnu obarač i pokrenu mehanizam našeg ekonomskog porpadanja, da nam preuzmu preostale prirodne resurse i da nas gurno u kolonijalno ekonomsko ropstvo.
Obarač je u visoko precenjenoj domaćoj valuti. Samo je dovoljno da se ukine Valutni odbor kada će da bukne višetruka inflacija, verovatno između 300-400%.
Kapital će masovno bežeti iz zemlje, što eć ostaviti ekonomksu pustoš. Dugovri u domaći društveni proizvod će se kretati u suprotnim pravcima. Društveni proizvod će se smanjivati, a teret dugova rasti. Za svaku jedinicu sadašnjeg inostranog kredita moraćemo da izvezemo 3-4 puta više robe da bi ga vratili. Teško je i zamisliti do kojeg će to silnog siromaštva dovesti. NEMOGUĆNOST VRAĆANJA DUGOVA DIREKTONO VODI DO KONCESIJA, VEROVATNO PRVO ŠUMA, A ONDA I OSTALIH PRIRODNIH RESURSA.
Što se tiče koncesije šuma već je ostvrena dobra priprema. Šumarstvo je je uvod u privatizaciju, ovde verovarno koncesiju šuma. POgrešna privatizacija je uništila privredu a sada su došli na red i prirodni resursi. Na redu je njihova koncesion rasprodaja. To je poznati redosled unišenja privrede širom sveta, onih koje su pale u zagrljaj inostranih kreditora, posebno MMF-a. Koncesiona rasprodaja prirodnih resursa je poslednja stanica sunovrata u kolonijalno-ekonomsko i svako drugo ropstvo.
Nakon toga smo ekonomski mrtvo. Ljudi će se masovno povući u sela da u naturalnoj poljoprivrdoj proizvodnju žive u krajnjem siromšatvu. Oni u gradovima živeće život sterilne, tuđe ekonomije (tuđih roba)teško sastavljajući kraj sa krajem. Socijalni potresi, trvenja, zategnutosti, opšta nesigurnost nužno sledi.
Odatle i tolika potreba sa se sve ovo spreči dok još nije kasno.
Iz gospođinog izlaganja evidentno je da će doći do povećanja zaduženja Republike Srpske. Nema ni govora o ranijoj otplati zatečenih dugova. Moguće je samo konvertovati 200 miliona kratkoročnih dugova u dugoročne što je bilo predviđeno budžetom. Sve ostalo će otići u potrošnju i to potpuno nekontrolisanu po uzorku Ekonomsko-socijalnog programa na kome je revizor potrošio mnogo riječi i samo je nedostajala kvalifikacija – čisti kriminal. Jao nama sa nama.;)
Ено га(Леми) јопе активиро „Клековачу“!
Сјатиле се каже све светске архитекте!B-)
front
Sve si lijepo napisao i objasnio, samo si zajebao jednu stvar!
Nazvao si onu dokurčevu trandžu gospođom, što nema nikakve veze sa njom…..
To ti je još gore nego da dušanku majkić nazoveš intelektualkom!
http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/58658/%22Klekova%C4%8Da%22+najbolja+promocija+Srpske.html
Kleeekovača opet pred izbore.
Nekada smo učili o marionetskim vladama i čudili se kako ih njihovi narodi podnose. Zašto ih ne otjeraju, samelju, sateru, kazne. Zašto dozvole da im prave toliku štetu, odvodi ih u kolonijalno ropstvo.
Sada vidimo da smo griješili. Marioneta koju glumi „domaća“ vlada, a ustvari je inostrani namjesnik, jači od naroda.
Predsjednica „naše“ Vlade je 20.02.2014. godine izjavila kako, prema kriterijima MMF-a mi nismo prezadužena zemlja i da nju ne zanimaju domaća mišljenja. Time nam je jasno stavila do znanja da je ona predstavnica MMF-a i da radi za njegove interese. Da je, kao službenica MMF-a, zadužena da nam proda što više bezvrijednog novca po što većoj cijeni, uz druga teška uslovljavanja (Zakon o radu i sl.).
Stavila nam je do znanja da mi imamo tuđu vladu koja samo govori našim jezikom. I nama se čini je naša.
Obzirom da je na strani MMF-a, jer prihvata njegove kriterije zaduženosti nju ne zanimaju mišljenja onih koji će vraćati dugove. Ako ih uopšte budemo mogli vratiti.
Da bi prodali što više novca međunarodni trgovci novcem (MMF, SB, EB) su izmislili ni na čemu zasnovan kriterij po kojem je učešće inostranog duga u bruto domaćem proizvodu, do 40 % znači nisku, do 80 % srednja, preko 80 % visoka zaduženost.
To je način da se finansiraju i održavaju vlade, nesposobne izdajničke vlade, dok narodi listom padaju u nepodnošljivo dužničko ropstvo. Već na prvom koraku (40 %) vlade nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje zadatke i da vraćaju dugove bez novih zaduženja. I pored toga sa novim zaduženjima se nastavlja u nedogled što je očita namjera i „naše“ predsjednice Vlade.
Mjera inostrane zaduženosti nije u bruto domaćem proizvodu, kako to neosnovano tvrdi MMF. Obzirom da su za otplatu inostranog duga potrebne devize koje se stiču izvozom, onda je ekonomska mjera inostrane zaduženosti u veličini izvoza. Iskustvo govori da su sve zemlje kod kojih je inostrani dug dostigao iznos veći od 30 % vrijednosti izvoza dospjele u nemogućnost njegovog vraćanja, odnosno dospjele su u duboku ekonomsku recesiju i krizu iz koje, neke, nikako nisu izašle.
Ovako mjereno mi smo u nepodnošljivoj inostranoj zaduženosti i u dubokoj krizi za koju je krajnje neizvjesno kako ćemo je savladati.
Gornja granica naše inostrane zaduženosti je oko 700 miliona KM, što je 30 % od oko dvije milijarde vrijednosti našeg izvoza. Kako naš inostrani dug i platni deficit iznose pet milijardi KM, izlazi da smo preko sedam puta više zaduženi od gornje dozvoljene granice. I za to „naša“ predsjednica Vlade kaže da smo nisko zaduženi. Jer tako kaže MMF.
Da smo narod koji misli na svoju budućnost, svoju djecu, unučad, praunučad već bi odavno svi bili na nogama. Spašavali bi se od ove ovoliko štetne vlade. I vjerovatno razmišljali kako da je prizovemo na odgovornost. Pravili onoliku štetu narodu a za to ne odgovarati, teško je shvatljivo. U ekonomiji sve stigne na naplatu, vjerovat je da će i ovo.
Nijedan narod propao, nestao, podnoseći teret svoje pogrešne vlasti. Uvijek su nadolazile snage za promjenu. Vlade su se mijenjale a narodi preživljavali i napredovali. Vjerovat je da tolike snage postoje i u našem narodu. A onda stiže naplata računa.
Издаја
Нација може да преживи своје будале, па чак и оне амбициозне.
Али, она не може да преживи унутрашњу издају.Непријатељ
пред вратима мање је страшан, јер је познат и јер своју заставу носи отворено. Унутар градских капија, међутим, издајник се креће слободно, а његов подмукли шапат шири се кроз све пролазе и одјекује у холовима саме владе. Такав издајник не личи на издајника; он говори језиком својих жртава, има њихово лице,заступа њихова увјерења и подстиче нискости које леже, дубоко у срцима свих људи. Он трује душу нације, ради ноћу, у тајности и невидљив, подрива стубове града, шири заразу на заједницу и она
се више не може одупрети. Убице се треба мање плашити.
Издајник је куга.
Марко Јулије Цицерон, рекао у једном говору
који је одржао у Сенату године 58 п.н.е.
Када је власт уз народ, народ је непобједив. Независно која га сила притиска.
Проблем је када се власт окрене против народа, када му стане на супрот. Почне да га уништава. Да народу прави штету а себи корист. Када власт крене на пут издаје.
Угроженост народа је тада изузетна.
Од свих власти најопаснија је домаћа издајничка. Посебно када су снажни инострани утицаји њеног одржања и дјеловања.
Homore Daumier, Gargantua, litografija,
1831., Bibliotheque Nationale de France, Pariz
Од свих колонизатора, показало се, најопаснији је домаћи. Домаћа колонизаторска власт. Ни један народ није доспио у колонијално ропство а да га у том правцу није одвела и одгурнула домаћа власт.
Одржавање такве власти веома је жилаво. Скоро до потпуног уништења народа. Или до неког општег ослободилачког устанка. Толико је свједочења да се на пут развоја кренуло тек онда када је замјењена домаћа издајничка, домаћом народном власти. Углавном то иде веома тешко. Савршенство изборених подвала и превара данас је изузетно.
Од свих издаја најгоре су економске. Због масовности и подмуклости убијања. По свом резултату Приватизација 1998. године, сигурно је, да представља највећу економску издају и највећи економски злочин учињен над овим народом. Хиљаде људи је умрло пријевременом смрћу због губитка „свог“ предузећа, губитка запослења, пропадања у неподношљиво сиромаштво.
Посебна тешкоћа је у истрајавању. Не гледајући на тако погубан резултат власт упорно иде до краја. До потпуне приватизације, до потпуног уништења привреде. Већ пуних петнаест година.
Оно што сада имамо, носи сва обиљежја дубоког колонијализма. Привреде за тржишна, слободнотржишна конкурентска надметања ми више немамо.
Наша крајње уситњена привредна структура, ти мали лилипутанци нису у стању да пруже ни приближан конкурентски отпор иностраним мастодонтима који надиру са отворених граница. Који нас, својом конкурентском надмоћи, мељу у ситан економски прах.
Није сва штетност злочиначке, издајничке Приватизације 1998. године у материјалним губитцима. Иако су и они огромни.
Успостављен је погрешан привредни систем који не дозвољава кретање напријед. Који води у пропадање.
Својина је темељ привредног система, темељ привреде. Привреда зависи од својине. Она је њен основни носилац. Напредовање у својини је основ напредовања у привреди. Ништа тако темељито не уништава привреду као погрешна својина.
То се управо догодило у погубној Приватизацији 1998. године.
Привитизацијом продаје привреди је наметнут терет историјски превазиђене ситносопственичке својине ХIХ-ог вијека, којег она није могла да поднесе. Уништена је једна моћна, савремена привреда скоро средњег нивоа развијености. Прво су пропали њени највиталнији дијелови, крупна предузећа, као основни носиоци привредног развоја. Несклад са својином је овдје био највећи. Без икакве наде за њихово оживљавање.
Привреда је својом ситном структуром, сагласно ситносопственичкој својини, оствареној у поступки Приватизације 1998. потонула у историјску прошлост, у ХIХ вијек, потпуно немоћна за било каква значајнија савремена економска бављења. Од тада, ми и не радимо ништа друго него тумарамо по беспућима ХIX вијека упадајући у све већу опасност да се заглавимо у живо блато економски беспомоћних мини и малих предузећа.
Сасвим супротно. Претходна Приватизација 1997. године била је усмјерена на освајање масовне корпоративне (акционарске) својине грађана и радника као основе кретања напријед. То је најразвијенији облик приватне својине на којој развијени односе све своје економске побједе. Али наша власт је то спријечила.
Стижући са крајње политичке периферије (два посланика), гоњен силном политичком амбицијом да се докопа, до тада њему незамисливог мјеста Предсједника Владе, одлучио је да се, уз подршку странаца, прихвати задатка поништења претходне приватизације односно уништења властите привреде и народа. Привреда је уништена, народ пропао у сиромаштво а његово политичко напредовање је изузетно. Вјероватно до коначне расподаје наших природних богатстава којим послом је сада толико обузет. Са својих највећих политичких и државних висина.
Сва искуства говоре да је то последњи корак нашег пропадања у колонијално ропство. Сви народи су пропали у колонијално ропство онда када им је домаћа власт распродала њихова природна богатства, када су дозволили да им се то учини.
Треба вјеровати да ћемо смоћи снаге да се томе одупремо.
Од када је формирана (1998) ова власт и не ради ништа друго него наноси штету народу. Уништава, распродаје, задужује. Прекомјерно троши, а не зна да производи. Прерасподјељује, отима од народа у властиту корист.
Дуга је листа штета, економских издаја: Продаја Телекома, Глинице Зворник, Рафинерија Брод и Модрича, Фабрика алата Требиње, Рудник жељезне руде Приједор, Рудник угља Станари код Добоја, ТЕ у Угљевику. Да се помену само највећи.
Ту је свакако и погубно прекомјерно задуживање, нерационално улагање у инфраструктуру, санације банака, докапитализације, продаје обвезница које се неће наплатити и много тога. Оволико природно пољопривредно богатство а без производње хране? Шуме у губитку а нема дрвне индустрије?
Огроман платни дефицит уз оволики дефицит републичког и општинских буџета.
Оволики губици у фондовима? Огромна незапосленост која је у порасту?
Све су то за постојећу власт њени изузетни „успјеси“.
Потрошити за пет година (2007-2012) око пет милијарди КМ уз умањење материјалне вриједности у привреди за пола милијарде КМ за ову власт то није штета, није економска издаја.
Рјешења за све ове и оволике проблеме ни на видику. Влада и даље троши, распродаје, уништава, задужује. Не питајући се за резултат, за посљедице.
Оволико осиромашити и задужити народ, а онда продајући му природна богатства, онемогућити га да се дугови врати. Је ли то економска издаја? Је ли то гурање народа у колонијалну провалију?
Суштина економске издаје је у самовољи, злоупотреби власти.
По својој природи власт је обавезна на најрационалније изборе. Начин да се то оствари је у пуном стручном сагледавању користи и штета сваког значајнијег подухвата (инвестиције, задуживање, закони, продаје, концесије и сл.) као и могућност да се демократским поступком штета спријечи.
Ни трага од тога.
Наша власт и није ништа друго него самовоља утицајних појединаца који снагом политичке пирамиде ту своју самовољу безпоговорно проводе.
Треба вјеровати да ће се о оволиким економским издајама тек расправљати. Онда када се промијени начин владања. Када народ „дође до ријечи“.
@dragoslav.račić
Ljilja Majkić i Milica Marković su najveće gospođe u RS (vidi mjere) i eksperti za svecka i evropska pitanja, dok je gospođa Cvijanović tek počela i za sada je ekspert za impulse, RAOP, Birač, privredu i tehnologiju uopšte, finansije,šume,boračka pitanja, MMF, rast zapošljavanja, pad nataliteta, kontrolu Rajka Vasića, smjene nepodobnih, socijalnu odgovornost, brižnost i empatiju, za podizanje i spuštanje plata, za poreze, za uzgoj jabukla u votnjaku. Jednom rječju gospođa je na vratima ANURS-a.
Ovdje se vise uopšte ne radi o tome ko nam daje kredit i kakvi su uslovi vracanja, kada ce taj kredit vracati jadno stanovnistvo…
Mora se organizovati referendum i narod pitati da li hoće više da se zadužuje. Logično je pitati onoga koga zadužujete da li dozvoljava dalja zaduživanja.
Ova vlast svakao neće vraćati te kredite. A kada se bude postavljalo pitanje odgovrnosti onih koji su narod gurnuli u dužnično ropstvo, vlastodršci će biti negde daleko a narod neeć moći do njih da dobaci. Uzaludno će tada za njima biti raspisivati potjernice po svetu i juriti ih.
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/04/blog-post_8298.html
„Кредитушка кудрявая“
Бахахахахахахахах 😀
Ruski kredit je Vlada iskoristila da kupi automobili policiji i povecaju im plate(koje su sami smanjili ),a sve u svrhu predizborne kampanje !!!
Lako je voditi politiku zaduzivanja,tako moze da radi svako od nas!!
Svaki kredit je zlo. Narod hoće da radi. Obradujte nas nekim novim radnim mjestom, a ne svaki dan slušatmo priče o kreditima. I taj novac će naravno otići na kampanju snsd-a.
Она зна шта је боље,па она не зна две просто проширене реченице рећи,а да сувисло звуче.
Ognjeni, pa režim pravi negativnu selekciju kadrova.
Ili neznalica, ili budala, ili tipovi sa NDHgenetikkom.
Tu dolaze još finese: lopov, lažov, primitivac, ljepota tipa Duje majkine…
Bajin moto je: što gori, to bolji.
Ima li neko u aparatu režimskom, na svim nivoima,a da se ne mmože svrstati i jednu od ovih kolona?
Занимљиво, овако значајна вијест, а ни једног Додиковог бота да протумачи како је добро узети кредит и како овим најновијим руским кредитом РС неће уопште повећати задуженост.
То је перпетумобиле од оног Мркоњићког генијалца, економисте и министра, који се не разумије у свој посао, али је зато послушан друг и министар.
Слушајте људи, вјероватно ће бити нешто од Клековаче једног дана, нимало то није лоша идеја.
Прочитах све и све ме забоље од ове Маје што написа текст,нема потребе тако писати несретнице,има начина и начина да се заради плата и да уредник буде задовољан.
Те дивно, те одушевљени, те како само ми отвореног срца дочекујемо странце, само још да је написала како носимо лила гаће и једва чекамо да нам га неко сурдукне.
Ово је у рангу новинара из Сарајстана кад хвале Ценићку и Бисерко док говоре против РС, стварно је новинарска професија спала курцу за уши.
Naravno da je odlična ideja, ali njima ideje služe da se podruguju i izruguju, da laažima i prevarama dobiju još vremena da opljačkaju još ono malo što nisu opljačkali,da razvuku pamet neukima i sirotanima koji su takvi zahvaljujuči baji i bajevićima.
Sramota je i grijeh to što rade. Veliki grijeh. Znaju da od toga nema ništa, oni nisu kadri da ubogom narodu obezbijede osnovne uslove za život- hranu i liječenje, a o školovanju djece, ženidbama , udajama, radjanju djece da i ne govoimo.
Korakom nas nestaje,a manijaci režimski nikako da se okanu prevara , ismijavanja i podrugivanja …
Boga se ne boje, naroda se ne stide.