Чудо не Закон о страним агентима: Невладинићи траже измене закона о слободи приступа информацијама

Заправо, овим иступом су се побројали сви Невладинићи које финансира УСАИД и(ли) слична организација стране владе, на начин на који је у САД то забрањено. Уколико радите као они, дакле мијешате се у унутрашњу политику, а не региструјете се као "страни агент" – идете у затвор. Код нас идете на телевизију, као да радите битан посао за друштво, а не за страну земљу.

уторак, 9 фебруара, 2021 / 23:44

Расписани сарајевоцентрични Невладинићи су, редом: Транспаренси Интернешнел, Савјетодавно вијеће Иницијативе "Партнерство за отворену власт", Удружење/удруга БХ новинари, Центар за истраживачко новинарство, Центар за заступање грађанских интереса, Сарајевски отворени центар, УГ "Зашто Не", Вањскополитичка иницијатива БХ, Центар за промоцију цивилног друштва и Фондација Удружене жене Бања Лука.

Ево шта они кажу:

Јавне институције у Босни и Херцеговини тренутно немају законску обавезу да објављују информације од јавног интереса а борба грађана, невладиних организација и медија за њихово објављивање често траје годинама. Због тога су организације цивилног друштва у БиХ упутиле иницијативу надлежним институцијама са захтјевом да се што прије приступи измјенама Закона о слободи приступа информацијама БиХ.

Основни циљ иницијативе јесте да се у закон уведе принцип проактивне транспарентности гдје би се успоставили јасни стандарди који укључују и каталог информација које ће све јавне институције морати објављивати на својим интернет страницама. Поред тога, овај принцип предвиђа и досљедну примјену закона кроз јачање капацитета државних службеника који поступају по закону, али и успостављење дјелотворног надзора над поштовањем закона и увођењем санкција за његово кршење.

У БиХ тренутно јавне институције не објављују бројне информације о трошењу буџетског новца, јавна предузећа крију податке о пословању, а правосудне институције информације о завршеним судским процесима. Већина ових информација требале би бити јавно објављене јер дугогодишњи судски процеси за њихово достављање онемогућавају правовремену реакцију јавности због чега често настаје штета по интерес грађана.

Зато организације цивилног друштва подсјећају да се једна од предвиђених мјера Стратешког оквира за реформу јавне управе за период 2018-2022 односи управо на повећање доступности информација гдје би се требао уважавати принцип максималне транспарентности. Такође, БиХ је 2014. године приступила Иницијативи Партнерство за отворену власт (ОГП Иницијатива) која се заснива на идеји да је отворена власт доступнија и одговорнија према грађанима. БиХ је још 2012. године ратификовала Конвенцију Савјета Европе о приступу службеним документима која охрабрује јавне власт да на сопствену иницијативу објаве службене документе кад је год то могуће промовишући тако транспарентан и ефикасан рад јавне управе.

Зато организације цивилног друштва из БиХ позивају овлаштене предлагаче на свим нивоима власти, а у првом реду Министарство правде БиХ, да припреме приједлог новог Закона о слободи приступа информацијама уважавајући СИГМА-ине принципе за јавну управу који се односе управо на проактивну транспарентност, као и Конвенцију Савјета Европе о приступу службеним документима, те стратешка опредјељења из реформе јавне управе и ОГП Иницијативе.

У закону би требало дефинисати обавезу проактивног објављивања оперативних информација, затим информација о организационој структури, буџетске и друге информације о раду јавних власти. Такође требало би јасно дефинисати узак круг изузетака код приступа информацијама уз обавезно спровођење теста јавног интереса. Организације цивилног друштва такође предлажу увођење инспекцијског надзора и санкција у случају непоштовања законских одредби јер тренутни закон не дјелује дестимулативно на јавне институције које скривају информације од јавног значаја.