Блекаут блеја из МУП РС: Инстаграм, Снепчет и Јутјуб су свете латиничне ријечи, док Тик Ток може и српским писмом

Поводом 9. фебруара, Mеђународног дана сигурног интернета, добили смо нови званични списак од МУП РС са светим ријечима које се морају писати латиницом. По избору сачинитеља саопштења Мирне Миљановић, а да вјероватно ни она сама не би знала објаснити зашто је изабрала баш те. Ми кажемо из незнања и фолирања.

уторак, 9 фебруара, 2021 / 23:57

Можда не зна прочитати па транскрибовати, казаћете ви, можда је буни што се другачије пише на енглеском језику? Али Инстаграм и Тик Ток се у потпуности пишу исто и латиницом, и ћирилицом! Те се ријечи могу без икаквих губитака транслитерирати, односно замијенити "слово за слово", а да значе и читају се потпуно исто.

Највјероватније се портпаролка МУП РС осјећа примитивно међу својим друштвом, јер би неко могао помислити да она не зна како се то на енглеском пише. Тик Ток је свеједно кинески производ који су власницима отели Американци, усљед његове популарности. Рећи ћете ви опет.

Али не! Или бар не само то.

Показује се даље у тексту, да је знање енглеског и наметнута потреба писања одређених термина на латиници, једнака оној код ученице осмог разреда из Рогатице, о чему смо писали јуче и начелнице Миљановић. Мирна Миљановић енглеску ријеч "блекаут" (помрачење, замрачење, а у овом случају онесвјешћивање) пише латиницом – али не као "blackout", већ као "blekaut".

Промјена кода да се то напише латиницом, али баш како се изговара на српском језику, јасно указује да Мирна не зна како се то пише на њој светом, енглеском језику. Али осјећа потребу да га примјени, до степена да јој промакне један латинични везник "i" у набрајању сакралних појмова. И обрука се много више, него да је написала блекаут како Вук Ст. Караџић заповиједа.

Та врста незнања и фолирања је, ево доказано, стварни извор латиничења у српском језику. Чак и од установа које би је морале штитити по опису радног мјеста. Посебно се полиција, ваљда, бави заштитом?

Било како било, још један школски примјер беспотребног латиничења и понижења српског писма као недостојног да се њим пишу стране ријечи. У остатку преносимо саопштење, без икаквих измјена:

Од "блекаута" нам пада мрак на очи

Представници Управе за полицијску обуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске одржали су данас предавање у Основној школи Иво Андрић у Бањалуци на тему "Превенција негативности на друштвеним мрежама".

Заштита дјеце и одраслих на интернету дио је Пројекта који МУП Српске реализује већ деценију у сарадњи са оснвоним и средњим школама, а све са циљем подизања свијести дјеце и одраслих о потенцијалним опасностима на интернету, начинима заштите од истих и коме да се обрате у том случају.

Министарство је у прошлој години евидентирало 34 кривична дјела сексуалног злостављања и искоришавања дјетета, од чега је 15 КД искориштавање дјеце за порнографију, 7 КД упознавање дјеце са порнографијом, 3 КД полно узнемиравање и 1 КД полна уцјена и др.

Неминовна посљедица дигиталног доба у коме живимо јесте масовност кориштења интернета у којој појединац, почев од дјетета, данас у рукама држи уређај са огромним могућностима које му итекако могу користити јер исти осигурава општу повезаност, обилан доток релевантних података, обраду података и сл.

Међутим, прашуме виртуелног свијета имају и своју лошу страну. Најпопуларније мреже код дјеце и младих су "Instagram", "Snapchat" i "YouTube" и у скорије вријеме све више друштвена мрежа "Тик-Ток".

Друштвена мрежа Тик-Ток, посебно популарна међу дјецом и младима, осмишљена је са циљем креирања и дијељења кратких видео садржаја, а сходно пословној политици Тик-Ток платформе, корисници ове друштвене мреже не могу бити особе млађе од 13 година. Међутим, недавни трагични догађаји из сусједних земаља показали су да у стварности то и није тако. Пракса је показала да је наведена платформа постала погодно тло за постављање изазова међу корисницима (најчешће дјецом) који се могу украсити префиксом бизарни.

Бизарни изазов на Тик-Току под називом "blekaut" није први изазов овог типа који се појавио на некој од друштвених мрежа а за посљедицу је имао људски живот. У протеклом периоду свјеочили смо сличним изазовима попут "Плавог кита", "Сломљене лобање" и сл. Податак који забрињава јесте масовност употребе наведене апликације од стране дјеце и младих .

Неспорна је чињеница да коришћење сваке друштвене мреже има своје добре и лоше стране, али да би се избјегла лоша страна, предуприједили немили догађаји, те да би се контролисао садржај које дјете конзумира са ове и других платформи, препоручујемо комбинацију два сегмента и то родитељског надзора и техничких могућности заштите:

-Дјеца и млади се боље од родитеља служе друштвеним мрежама. Да би родитељ био у току са активностима које његово дјете остварује на друштвеној мрежи било би пожељно да родитељ такође преузме апликацију коју користи његово дијете, да се упозна са начином рада и садржајем како би могао са дјететом разоварати о ономе што види на одређеној апликацији. На тај начин ће се приближити дјетету и сазнати више информација о одређеној апликацији.

– На Тик-Ток платформи родитељима је дата могућност да користе опцију "Ограничени начин рада" за контролу своје дјеце или породични "Сигурносни начин" за упаривање свог рачуна с дјететом ради управљања поставкама у потпуности. То је одличан начин да пратите све оно што ваше дијете ради на мрежи.

– Када се пријави за ТикТок, дијете од 13 до 15 година, његов рачун је према заданим поставкама приватан, само пријатељи могу коментарисати видеозаписе, а други корисници не могу "дуетовати" с његовим видеозаписима. Само корисници старији од 18 година могу уживо преносити и користити директне поруке, а само корисници старији од 18 година могу куповати, слати или примати виртуелне поклоне.

На интернет страници Одјељења за високотехнолошки криминалитет МУП-а Српске може се наћи низ превентивних савјета који се односе на заштиту од свих облика високотехнолошког кримиланитета.