Бразил је имао част да га разбије Њемачка
Одавно не пратим фудбал, ни на нивоу да знам разликовати 3-5-2 од 4-4-2. Али оно што се десило у дуелу Њемачке и Бразила оставило је јак утисак, и то у не само у оном спортском дијелу. Пише Марко Шикуљак Замислите само да нека репрезентација са Балкана почне да буши неку од земаља из групе осам […]
Одавно не пратим фудбал, ни на нивоу да знам разликовати 3-5-2 од 4-4-2. Али оно што се десило у дуелу Њемачке и Бразила оставило је јак утисак, и то у не само у оном спортском дијелу.
Пише Марко Шикуљак
Замислите само да нека репрезентација са Балкана почне да буши неку од земаља из групе осам свјетских фудбалских велесила, како је то чинила Њемачка. Не само да је тешко, јер су слабије, већ и кад би дали први гол, повукли би се, умјесто да газе шокираног противника. Али засигурно, какво би то славље, и какво бацакање по терену било, трчање ка навијачима, каква помисао да си најјачи на свијету.
Шта у таквој ситуацији ради њемачка казнена експедиција. Већ како одмиче пуњење бразилске мреже, Нијемци се све мање радују. Нема ту ничега осим лаганог поздрављања, нема окретања публици, нема бечења ка противнику.
Нема ни онога што би урадили ми: Почели да се зезамо, да додајемо лопту петом, да изведемо најбоље играче, смањимо темпо, пустимо да дају почасни гол. Нијемци пуне до краја, не смањују темпо. Не, није то оно, ишли да понизе противника, да га напуне до краја. Баш супротно. Има ли већег понижења него кад разбијеног противника пушташ да дође до даха, или се зезаш, показујеш му да може само ако га пустиш. Нема тога у Њемачкој. То је одавање почасти великом противнику борбом до краја. То је господско понашање и достојанство у слављу. То је најјачи утисак.
Рекох, не пратим толико игру, али начух од прије да то више није онај Бразил, латиноамеричка сензација, него неки играчи, рођени у Бразилу, који играју европским стилом. Да ту много шта не штима, и да су се провукли до полуфинала, јасно је. Ставили су им и Нијемци то до знања, не тако што би почели да се бране након 3:0, па приме један у наставку, приуштивши им тешак али частан пораз. Не, ставили су им до знања да гријеше, тако јасно да су видјели сви, и да немају дилеме. Да не помисли неко да је у питању лош дан или срећа. У такве ствари вјерују темпераментни народи.
Цитираћу дио рецензије Драгана Вучића, сви смо ми одгојени да вјерујемо како Швабо ништа не зна да ради, сем да прави аута и стреља студенте. Урађено је толико на пропаганди после другог свјетског рата, да свима при помисли на Њемачку на памет пада Хитлер, а не Хегел, Гутенберг, Хајдегер, Ајнштајн, Дајмлер и Бенц, Вагнер, Планк, Гете, Бах… Да то није земља дембелана који само хасају кобаје и пиво, већ земља сјајних универзитета, филозофа, изумитеља, композитора… Научени смо да их мрзимо и не видимо шта је то што Њемачку чини Њемачком, и кад у њемачкој селекцији има пола ненијемаца.
Ко је имао прилику да гледа, и да види оно што треба, видио је. То је иста она земља чији војници добију на бојном пољу Србе, а потом задивљени храброшћу коју су ти војници показали, сахране момчића коме је граната пробила прса, ставе му под главу чауру топовске гранате, а на дрвеном крсту напишу: Ein unbekannter serbischer soldat. (Незнани српски јунак)
Дакле, то је исти онај принцип поштовања који видимо и сада. А то не ради неко ко не поштује себе.
Као што ни данас Срби нису испоштовали своје јунаке, као што ни данас немамо централни споменик Отаџбинском рату, и као што се не би спортски понијели у побједи, тако нећемо видјети ову битну ствар. А није се лоше угледати, због нас самих.
Ne znam samo za ovo mišljenje o Nijemcima. Ne znam nikog kome je Hitler prva asocijacija na Njemačku…Našim ljudima su prve asocijacije: rad, strogost, red, jaka država…to su postale prve asocijacije na Njemačku. Možda je Hitler bio ranije, ali i to se promijenilo jer je jebiga previše ljudi radilo u Njemačkoj i radi i sad.
Što se tiče fudbala, Nijemci uopšte ne igraju niti su tokom mundijala igrali toliko dobro koliko je ovaj rezultat sada pokazao. Gana im je strpala dva gola maltene za minut…Favoriti su ali čeka ih jedna čvrsta argentina kao Italija iz najtvrđih dana “katanača“
jea, 11.07.2014. 09:23:41
Сложио бих се са тобом, оно што пише на бразилској застави суштински је мото Нијемаца, као народа “реди и напредак“ ја бих ту додао “рад и дисциплина!“
Кад на тај начин поставиш ствари онда је логична посљедица и јака држава!
Понекад помислим да аустро-угарска окупација и није била лоша ствар!
„Као што ни данас Срби нису испоштовали своје јунаке, као што ни данас немамо централни споменик Отаџбинском рату, и као што се не би спортски понијели у побједи, тако нећемо видјети ову битну ствар. А није се лоше угледати, због нас самих“.
Како немамо Марко, имамо „Псећи парк“ на Булевару Српске војске!
Њемачка у фудбалу разбија стереотипе и све оне устаљене теорије, фудбал је за сиромашне, фудбал је за бразилске чаробњаке, рођене таленте, земље талената итд. итд.
Њемачка нација се ослања на струку, од малих ногу се пажљиво селектирају међу малом дјецом таленти, пружају им се сви услови за правилан спортски развој. Посвећени су тим школама фудбала, гдје се стиче карактер за каснијег професионалца.
Менталитет нације, тотални фудбал, напад је најбоља одбрана, браниш се само кад си слаб и слабији, то се развија колективно, без обзира што се касније убаци неки пелцер међу ту пруску нападачку машинерију, свака та јединка се само подчињава створеном систему, нападачкој игри.
Готово сваки стадион у Њемачкој буде пун навијача, а то обезбјеђује изузетно јак стандард становништва. Када се то узме у обзир, онда сваки тај тим има разлог и добру финансијску залеђину да стално ради на јачању и развоју своје фудбалске школе и својих играча.
Каснија селекција је само епилог свега тога, то управо гледамо и на овом првенству и на многим претходним првенствима и Европе и Свијета.
Није никакво чудо да су у последња четири првенства константно у полуфиналима, а три пута већ у финалу! Ова генерација може још више, неке повреде кључних играча Ројса, Шмелцера, Гроскројца, Гундогана,…су ослабиле Њемачку репрезентацију, да су комплетни била би ово најјача селекција до сада икад виђена на Мундијалима.
Слажем се са Марком. То је утисак утакмице.
Психоделија, била је веома лоша ствар. Питајте потомке логораша у Добоју. О осталим стварима да не говоримо. Масовним убијањима, отвореном борбом против просвјећивања домаћег становништва, отварања школа… Погледајте писма из тог времена, а и мислим да су ових мјесеци поводом стогодишњице Великог рата објављени многи документи и приказане емисије на ту тему. Немоје молим Вас да поједностављујемо ствари. Било је то страшно вријеме, а и данас осјећамо посљедице и анексије, окупације, подјела међу народима. То никако не смијемо да заборавимо! И то је важно за изградњу нас као озбиљног народа, надам се да ћемо некада да почнемо са тим.
Ми, сами, морамо да научимо нешто и угледамо се на ту дисциплину. Не треба нико овде да нас учи.
Fudbal je samo za debilne animane narode, nijemci ni za šta drugo i nisu nego za ganjanje lopte. Nisu oni imali Teslu, niti su rođeni za nauku kao Srbi i Rusi?
@marija jasno je da su Nijemci u vise istorijskih perioda nanijeli mnogo zla covjecanstvu ali tvrdnja da nisu rodjeni za nauku kao Srbi i Rusi je smijesna, osim ako nije neka ironicna doskocica u pitanju.
http://en.wikipedia.org/wiki/Category:German_scientists