Босански аутошовинисти и Бесловесни Београдчићи

Преносимо један симптоматичан текст из мора оних које свакодневно продуцира тзв. Друга Србија, као увертиру у дијагностиковање стварних проблема Србије данас. Фронтал непрестано демонстрира своју отвореност, тако да нама није никакав проблем пренијети текст попут овог. Наравно, са друге стране таква демонстрација позитивне силе није могућа ни у најлуђим донаторским сновима. Чујмо и почујмо: Босански […]

среда, мај 30, 2012 / 13:52

Преносимо један симптоматичан текст из мора оних које свакодневно продуцира тзв. Друга Србија, као увертиру у дијагностиковање стварних проблема Србије данас.

Фронтал непрестано демонстрира своју отвореност, тако да нама није никакав проблем пренијети текст попут овог. Наравно, са друге стране таква демонстрација позитивне силе није могућа ни у најлуђим донаторским сновима.

Чујмо и почујмо:

Босански аутошовинисти

Пише: Дамјан Павлица

Једна појава упада у очи – на читавом југословенском простору данас нема људи који више презиру своју постојбину од босанских Срба. Иако у многим државама, укључујући Србију, има људи који се стиде неких аспеката политике и културе своје земље, код многих Срба у Босни и Херцеговини то прелази у патологију.

Све је почело у време агресије на БиХ, када су господари рата покушали да уведу екавицу и систематски затру идентитет Босне и Херцеговине. Прво су уместо Републике Босне и Херцеговине прогласили Српску Републику Босну и Херцеговину, да би потом остала само Република Српска.

Ова политика је настављена у годинама након рата, када је из назива градова у саставу Републике Српске доследно избачен придев босански. Тако су Босански Брод, Босански Шамац, Босански Нови, Босанска Дубица и Босанска Градишка постали Брод, Шамац, Нови Град, Козарска Дубица и Градишка. Данас је у мањој босанскохерцеговачкој покрајини реч Босна постала готово псовка.

Уобичајено је да се народи називају како етничком, тако и географском одредницом. Али за разлику од личких Срба, косовских Срба, војвођанских Срба и осталих, многи босански Срби се вређају уколико их назовете босанским Србима. Они себе гордо називају Србима из Републике Српске. Не признају своју географску област Босну нити своју државу Босну и Херцеговину. Баве се проблемом Косова и историјом Србије. Покушавају да буду већи католици од папе.

Несрећна коб тих „Срба из Републике Српске“ је што они у Београду увек остају само Босанци.

(крај цитата)

Србијо, земљо међ’ донацијама

Сутра је инаогурација новоизабраног предсједника Србије, Томислава Николића. У свјетлу медијске онаније која зазива „повратак мрачних деведесетих“, од чега, наравно, неће бити ништа, Фронтал ће се покушати позабавити неким аспектима Србије данас.

Овај невелики текст садржава све неопходне значајке за увиђање особина „Бесловесног Београдчића“. Особа које су животно, а прије свега финансијски, везани за стране новчане изворе, те који имају испран мозак у нивоу онога што се назива ауторитарним режимима, од којих је данас медијски најексплоатисанији онај у Сјеверној Кореји.

Ове особе као на партијским састанцима пуним другарске самокритике, обожавају свог Ким Јонг Ила или Ким Ил Сунга, садржаног у позицији обрва свог тренутног донатора. При томе су потпуно несвјесни стварних економских токова, распореда снага у региону, а посебно намјера других националних и великодржавних идеологија у региону.

Тако се потпуно природно користи терминологија карактеристична за највеће шовинисте из других народа, те се сасвим рутински Отаџбински рат 1992.-1995. назива „агресија на БиХ“. У овом аутошовинизму иде се до степена потпуног самопотирања и тужног напада на нешто што је много веће, јаче и трајније од неколико стотина медијских јањичара који Србију држе у покорности као људе-спаваче у Матриксу. Док они вјерују у људска права и демократију, те искључиво добре намјере запада, до тада је Србија све мања и сиромашнија, са све безнаднијим међународним положајем за одбрану својих позиција, демократски развој и напредак.

Засад најбољи трактат на тему Бесловесних Београдчића, имамо у тексту Дани(ј)ела Симића, Моја посланица НВО-Србину. Заинтересовани могу да почну са тим, ако им се чита опсежан рад.

Србијанисаћемо се још!



0 КОМЕНТАРА

  1. Пашчад србијанска, наравно да ћемо ми поштовати РС јер смо пролили крв за њу, колико је људи погинуло и протјерано па сад још треба да одем у Београд па да ми неко каже да говорим босанским језиком. Они су неписмен, пропао и комунизмом утучен народ. Иако не мрзим никога увијек избјегавам србијанце јер је то пасије сјеме за било какав дијалог. Само да им се наждерати крметине, напити алкохола и сексати до изнемоглости. Хрк пуј сви су исти, лоје лојаве!
    Док смо ми гинули они су се курвали и правили криминалне кланове, па је Шешељ у Хагу доказао да су ти ВЕЛИКИ србијанци поубијали Србе у једном селу у посавини јер кад су им пљачкали имовину нису знали да ли су то Срби или Хрвати.
    Ефендија Зукорлић им је добро рекао, најтрулији народ на свијету, са најболеснијим и најморбиднијим убиствима, самоубиствима, инцестима, педофилијом и свим осталим болестима.

  2. Ух земље дембелије. Постојбина. Шта значи постојбина? Моја постојбина данас припада држави Црној Гори. Јел на то мислио овај факер? Ако мисли на Босну и Херцеговину, овакву земљу свако презире и жели да буде боља, само сви имају различите визије. Ја рецимо презирем БиХ у којој нема мјеста за Србе и Хрвате, БиХ у којој постоје египатске пирамиде, БиХ у којој се звало у рат да се заврши оно што је започето у Јасеновцу, БиХ у којој су нам Турци ближи од Србије и хрватске, БиХ у којој Твртко није српски краљ.

    Што се Дамјане петљаш у оно што су за тебе шпанска села, а не босански градови. Ни један није у Босни, већ су сви у Посавини. Замисли Дамјане, Шумадијску Суботицу. Замисли Банатски Пожаревац. Замисли Сремско Ужице.

    Дебијилана београдска класична.Појма немам о Босни, али радо филозофирам о њој

  3. Autor teksta nije dozivio da mu komsija druge nacionalnosti ostri noz za pod vrat. Ja jesam, i to jos dok sam bio opijen bratstvom i jedinstvom. U tome je razlika izmedju njega i nas. Ja volim BiH, doduse samo 49%, to mi je dovoljno. Na onih 51% zive narodi koji su ratovali protiv mog naroda i koji i dan danas satanizuju moj narod. Taj dio BiH uopste nemam razlog da volim, taj dio meni nista ne znaci. Ovakvi kolumnisti sa inteligencijom krastavca to nikada nece ni shvatiti ali nas to uopste i ne brine.

  4. Све је то комунистички отпад, испраног мозга, репа без коријена, типа (кандићки, лихтовки, бисерка…).О таквим типовима најбоље говори фотографија уз овај текст.
    Зато, не бригајмо много!:D;)B-):P:P:P

  5. prijedor,

    Мислим да сам и овде писао, али није згорег поновити.

    Кад нас све скупиш то је један осредњи европски градић, с обзиром на територију и ресурсе. А властодршци се понашају ко да су на челу БУНДЕСТАГА.

    Сто хиљада да нас има исто би било.
    Све дугове да нам отпишу, и још приде да нам дају, опет би било исто.

  6. ха ха ха, па Дамјане, побогу сине, шта рећи на југословенске Словенце, Хрвате и Муслимане? Мислиш ли да су они вољели, по твом укусу, своју постојбину Југославију?
    Стотину му хиљада жртава, које су проузроковали својим тероризмом и својом насилном сецесијом, ја бих рекао да су се крваво обрачунали са својом постојбином. Не знам шта ћеш ти рећи на то – уствари знам…лицемјерно ћеш ћутати, јер по твом резону – Словенац, Хрват и Муслиман могу почети убијати Србе ради сецесије од постојбине, а Срби немају права ни да се бране од терориста, нити да не воле НАТО-уранијумским бомбама наметнуту, накарадну тзв. БиХ….ех, Дамјане, за тебе постоји само једна дефиниција: српски балија

Оставите одговор