Бобар банка добила спор са пропалим колегама из Русије

Бобар банка у ликвидацији добила је пресуду "тешку" седам милиона марака против Евроаксис банке из Москве, али тај износ не може наплатити јер је Евроаксис банка отишла у стечај недуго након што је изгубила спор.

Бобар банка у ликвидацији тужила је Евроаксис банку јер јој није платила гарнације од седам милиона КМ које је издала за фирму „Руднап“ из Русије.

„Руднап“ је у власништву србијанског бизнисмена Војина Лазаревића, који је истовремено један од највећих акционара пропале Евроаксис банке.

У пресуди Арбитражног суда у Москви донесеној 11. јула ове године, која је у посједу Капитала, наведено је да је Бобар банка у ликвидацији поднијела тужбу како би наплатила 3,1 милион евра и 503.563 евра на име камате од Евроаксис банке, а по основу гаранција које је дала за три кредита „Руднапа“ које та фирма није враћала.

Ради се о кредитима које је Бобар банка дала „Руднапу“ крајем 2013. године у износу од два милиона КМ, почетком 2014. такође у износу од два милиона КМ те половином 2014. године на износ од два милиона КМ. Период отплате ових кредита био је најдуже годину дана.

„Због неизмиривања обавеза из уговора о зајму, Бобар банка је упутила Евроаксис банци захтјев за наплату износа из гаранција у валути из уговора о зајму односно у конвертибилним маркама. Међутим, Евроаксис банка је одбила исплату по гаранцијама, наводећи да захтјеви не одговарају условима из гаранција, а везано за валуту плаћања“, наведено је у пресуди.

Бобар банка је поново упутила захртјев за плаћање, али је банка у Русији опет одбила овај пут наводећи да је пропуштен рок за обраћање са захтјевима по гаранцијама.

Суд је одбацио наводе Евроаксис банке у вези са валутом и роковима плаћања наводећи да су захтјеви тужиоца за плаћање у валути наведеној у уговору о зајму одговарали условима наведеним у гаранцијама и да су морали бити испуњени.

„Захтјев тужиоца за наплату 3,1 милион евра по гаранцијама као и захтјев за наплату камате у износу од 503.563 евра је основан те се Евроаксис банка обавезује да плати тај износ“, наведено је у пресуди.

Међутим, иако је добила пресуду, Бобар банка тај износ не може да наплати јер је 31. августа у Евроаксис банци покренут стечај, а претходно јој је крајем маја Руска Централна банка одузела дозволу за рад због неликвидности.

Ликвидациони управник Бобар банке Миле Максимовић каже за ЦАПИТАЛ да је пресуда извршна, јер се Евроаксис банка није жалила на пресуду, али да је веома упитно колико ће од пресуђених седам милиона КМ успјети да наплате с обзиром на то да је отворен стечај.

„Планирали смо да ћемо тај износ наплатити до краја ове године, а сада је неизвјесно колико ћемо уопште моћи да наплатимо. Оно што је сигурно је да у овој години нећемо наплатити ништа“, казао је Максимовић и додао да има проблема и са наплатом других великих потраживања што значајно отежава спровођење ликвидационог поступка.

Он је поновио да је Бобар банка несолвентна и да испуњава услове за отварање стечаја. Казао је да је увјерен да ће банка до краја године отићи у стечај. Отварање стечаја у Бобар банци значило би проблеме за физичка и правна лица која имају креите у тој банци, јер би са отварањем стечаја сви ти зајмови одмах дошли на наплату.

Ко је власник Руднапа и „Евроаксис банке“

Војин Лазаревић, који је био један од највећих трговаца струјом у југоисточној Европи, прво са Вуком Хамовићем у фирми ЕФТ, а затим сам преко „Руднапа“, према писању србијанских медија, у великим је финансијским проблемима.

„Руднап“ је, како је пренио БИРН, са годишњим прометом од 600 милиона евра био на врхунцу у периоду од 2007. до 2011, кад је био међу три највећа трговца струјом у Србији. У овом периоду „Руднап“ је био потписник енергетских послова вриједних 40 милиона евра. Прве губитке фирма је забиљежила 2013. и 2014. године.

Ревизори фирме пријавили су „значајан пад обима трговине електричном енергијом“ у посљедњем кварталу 2014. и забиљежили одсуство било какве трговине у децембру те године.

Евроаксис банку пратиле су бројне афере протеклих година, а медији су је, између осталог, повезивали са сумњивим пословима увоза струје у Србију и докапитализацији Националне штедионице у Београду.