Блажен и мажен: Свјетовни суд ослободио Степинца

Загребачки Жупанијски суд у цјелости је поништио пресуду надбискупу Алојзију Степинцу, који је 1946. осуђен на 16 година затвора и присилног рада те петогодишњи губитак политичких и грађанских права.

Степинац је био одан усташком режиму Анте Павелића, а под знаком питања је његова улога и одговорност за живот многих Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, коју би требало да испита мјешовита комисија састављена од представника СПЦ и Католичке цркве, уз посредовање Ватикана..

Одлуку Суда је образложио судија Иван Турудић, пренијела је Хина.

Ревизију је затражио надбискупов нећак Борис Степинац који је раније најавио да ће дати изјаву након објављивања одлуке.

Образлажући пресуду судија Турудић је рекао да је пресуда Алојзију Степинцу из 1946. поништена је јер "грубо крши садашња и тадашња основна начела материјалног и процесног кривичног права цивилизованог дела човечанства".

Турудић је казао да пресуда "монтираног политичког суђења Степинцу", између осталог, "крши начело права на поштено суђење, жалбу и образложену судску одлуку, као и начела забране присилног рада, владавине права и правне државе".

Додао је да је за илустрацију карактера и утврђеног да се ради о монтираном политичком процесу довољно прочитати неке делове записника са суђење из којег, на пример, како је рекао, произлази да су углавном спровођени докази којима "инструирани сведоци тужилаштва терете оптуженика о чему у стварности није одлучивало судско веће него "комунистички тужитељ Јаков Блажевић".

"Пресуда једино у односу на оптуженог Степинца није образложена нити у одлуци о кривици ни у одлуци о кривици нити у одлуци о казни. Само су поновљени и онако уопштеи наводи оптужнице…", казао је Турудић додајући да је циљ била "освета кардиналу Степинцу, морална дисквалификација њега и католичке цркве".

"Основна кривица која се Степинцу ставља на терет је чињеница да је у време НДХ био загребачки надбискуп. Сам се запитао тоеком суђења – па шта је требало учинитии?. Отићи у шуму или побећи у Лондон. Он се одлучио да остане са својим народом с којим је био и за време југосваленске монархистичке диктатуре и за време Титове комунистичке диктатуре", рекао је судија Турудић.

Казао је и да је Степинцу у затвору нуђено потписивање формулара за тражење помиловања што он није желио да учини пристајући једино на обнову поступка пред независним судом или на поништење пресуде.

"Након 70 година његова је воља испуњена од хрватског суда у слободној хрватској држави и зато ова пресуда нема само појединачни него и дубоки значај за историју хрватског народа", закључио је Турудић.

Иначе, ревизија ове пресуде омогућена је изменама закона из 2009, који предвиђа да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупорабом политичке моћи.

Према тим одредбама, наиме, могуће је затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.

Ако се утврди да је ревизија основана суд ће, по слову закона, "пресудом поништити у целости или деломице побијану одлуку у изреци о кривичној одговорности", а против одлуке већа жупанијског суда подноситељ ревизије и тужилац имају право жалбе Врховног суду.

Степинац је пре пар година прогласен блажен, а затим је Ватикан покренуо његову канонизацију чему се, међутим, успротивила држава Србија и Српска православна црква.

Након низа сусрета представника српске државе и Цркве са званичницима Ватикана и сусрета председника Србије Томислава Николића, прошлог септембра, са римским папом Фрањом тај поступак канонизације је привремено обустављен, а истовремено је формирана комисија СПЦ, Хрватске католичке цркве, која би уз посредовање Ватикана требало да утврди чињенице о животу и делу Степинца, који се сматра одговорним за многе жртве Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату.

Борис Степинац. Суд доказао да је Степинац био праведник

Борис Степинац, рођак кардинала Алојзија Степинца, који је покренуо судски поступак за поништавање пресуде против хрватског бискупа, изјавио је данас да је веома дирнут одлуком да се поништи осуђујућа пресуда из 1946, којом је Степинац био осуђен на 16 година затвора и присилног рада, те петогодишњи губитак политичких и грађанских права.

Борис Степинац је новинрима након суђења које је одржано иза затворених врата, рекао да није очекивао да ће се све то догодити тако брзо и да захваљује хрватском правосуђу јер је, како је рекао, коначно скинута љага која се годима вукла не само по имену кардинала, већ и Католичку цркву и цели хрватски народ.

Дирнут је поништењем осуђујуће пресуде за Алојзија Степинца јер су, како је казао, коначно и његова деца и унуци дочекали тај тренутак.

Борис Степнац није желео да говори шта је преживљавала његова породица због те осуђујуће пресуде, али је најавио да постоји још докумената који говоре о томе да је његов рођак кардинал био "праведник"

Доказаће, каже, то и историја.

Рекао је и да су га многи питали зашто није раније покренуо овај поступак. Казао је и да је више пута давао интервјуе о томе, али да су медији увек искривљавали чињеницу или их нису објављивали.