Благо нама: Трећина становника Српске има партијску књижицу
Сваки трећи пунољетни грађанини Републике Српске посједује партијску књижицу, показало је истраживање "Независних новина". Лист наводи да СНСД, СДС, ДНС, ПДП и СП заједно имају више од 250.000 регистрованих чланова, што је далеко више од просјека који важи у земљама ЕУ, гдје највише десет одсто становништва једне земље посједује чианску карту неке странке. Ако се […]
Сваки трећи пунољетни грађанини Републике Српске посједује партијску књижицу, показало је истраживање "Независних новина".
Лист наводи да СНСД, СДС, ДНС, ПДП и СП заједно имају више од 250.000 регистрованих чланова, што је далеко више од просјека који важи у земљама ЕУ, гдје највише десет одсто становништва једне земље посједује чианску карту неке странке.
Ако се узме у обзир да НДС, СРС, СДА и СДП, које партиципирају у Народној скупштини Републике Српске, заједно имају још око 50.000 чланова, може се закључити да сваки трећи пунољетни грађанин РС посједује партијску књижицу, пише лист.
У готово свим политичким партијама у Српској кажу да су задовољни бројем чланова, те да тај број свакодневно расте, посебно у времену пред изборе када им пристижу нови, углавном млади чланови.
Највише чланова има СНСД, и то, око 150.000, затим СДС са више од 40.000, док је ДНС трећи са 33.000. Слиједи ПДП са више од 20.000 присталица и СП са око 18.000 чланова.
Када је ријеч о финансирању политичких партија од чланарина, у већини странака кажу да сви чланови не плаћају предвиђене накнаде, али да је то регулисано статутима и правилницима о финансирању.
Pizdavammaterinadavampizdamaterinaonaleziljebovićevskapartijska!
СНСД има чланова таман колико и гласова 😀 а толико их има и на Бироу B-) Ово нема везе са реалношћу!
JEBO SAM VAM MATER PARTIJAŠKU!!!!!!!!!!!!!!B-)
vas trojica prije razmislite prije nego sto pritisnete „dodaj komentar“.mi koji se ne bavimo politikom smo im dozvolili da rade to sto rade ako nikako drugo nasom neaktivnoscu prema tome i mi smo saucesnici i iskreno teze mi je razumjeti stoku sitna zuba sto trpi nego njih. takvih kao oni ima u svim narodima samo sto svi narodi ne dozvoljavaju sto i mi.
Ма ово је срање од података. Ту има бар 50.000 са дуплим чланским картама или који су се учланили па ако буде какве вајде. Шта ће јадни народ када чиви у партократији и када су странке једини пролаз за посао или било шта? Ево упоредите број гласова са бројем чланова па ћете видјети да је ово нереално. Можда је најреалнији однос СДС.
Зато и јесмо ту гдје смо..партократијска творевина.
JOŠ UVIJEK MI JEBEM MAMU PARTIJAŠKU!!!!!!!!!!!!!!
Vrljajući po toj zemlji, stignem u neki veliki, mnogoljudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja, da uši čoveku zaglunu. Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki svet?
– Mi smo mirni i valjani ljudi – otpoče mi on pričati – verni smo i poslušni svome kmetu.
– Zar je kod vas kmet najstariji? – prekidoh ga pitanjem.
– Kod nas upravlja kmet; on je najstariji: posle njega dolaze panduri.
Ja se nasmejah.
– Što se smeješ?… Zar ti nisi znao?… A odakle si ti?…
Ja mu ispričam kako sam zalutao i da sam iz daleke zemlje, Srbije.
– Slušao sam ja o toj čuvenoj zemlji! – prošaputa onaj za sebe i pogleda me s rešpektom, a zatim mi se obrati glasno:
– Eto, tako je kod nas – produži on. – Kmet upravlja sa svojim pandurima.
– Kakvi su to panduri kod vas?
– E, pandura, znaš, ima raznih, i razlikuju se po rangu. Ima viših i nižih… Dakle, mi smo ti ovde mirni i valjani ljudi, ali iz okoline dolaze ovamo svakojaki probisveti te nas kvare i uče zlu. Da bi se raspoznavao svaki naš građanin od ostalih, kmet je juče izdao naredbu da svi ovdašnji građani idu pred opštinski sud, gde će svakom udariti žig na čelo. Eto, zato se narod iskupio da se dogovorimo šta ćemo raditi?
Ja se stresoh i pomislih da što pre bežim iz te strašne zemlje, jer se ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao baš na toliko viteštvo, i bi mi zazorno!
Mehandžija se dobrodušno nasmeja i tapnu me po ramenu, pa će oholo reći:
– He, stranče, ti se već uplašio?!… Međer nema naše kuraži daleko!…
– Pa šta mislite da radite? – upitam stidljivo.
– Kako šta mislimo! Videćeš ti samo naše junaštvo! Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti. Prošao si mnogi svet, ali sam siguran da većih junaka nisi video. Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti.