Бјелоглави супови се враћају у Попово поље

Бјелоглави суп, као аутохтона птица која све више одумире на просторима цијеле Европе, поново ће бити враћен у старо станиште у Поповом пољу, код Требиња, гдје је за овог "чистача природе” саграђен и велики кавез у селу Грмљани.

Ово су, на изложби организованој поводом Међународног дана бјелоглавог супа, у Требињу истакли представници Завода за заштиту културноисторијског и природног насљеђа РС, Биолошке истраживачке организације “Јужњачко плаво небо” из Требиња те Института за биолошка истраживања из Београда, Фондације за заштиту птица грабљивица и Националне географије Србије.

“У Требињу су идеална станишта бјелоглавог супа која су ове птице саме одабрале, али су људском грешком прије двадесетак година истријебљене, односно, дјелимично потроване, а дјелимично поплашене у току рата, па их сада, из србијанског резервата Увац намјеравамо вратити у наш крај”, каже Душко Тохољ из “Јужњачког плавог неба”.

Тохољ додаје да је кавез, оптималне величине за двадесетак птица, у селу Грмљани припремљен прије двије-три године, гдје ће се оне у неколико тура набављати и пуштати у природу.

Након што је ријешен проблем транспорта птица из једне у другу државу, појавио се проблем ентитетске надлежности који је трајао пуне три године, а онда су цјелокупан посао омеле овогодишње поплаве.

Ирена Хрибшек из Фондације за заштиту птица грабљивица из Београда, каже да се мора хитно дјеловати, јер се, према глобалним процјенама, сматра да ће у наредних деценију или двије у свијету изумријети половина лешинара.

“Недавно је до Пала долетео белоглави суп којега смо назвали Јаблан, а који је у овај крај долетео исцрпљен у своме лутању које у првих неколико година живота ове птице упражњавају све док не свију своје гнездо, тако да очекујемо да ће се у Благају, где је смештен у Центар за прихват птица, опоравити и навићи на своје ново станиште”, каже Хрибшекова.

Иако је резерват Увац највећа колонија супова на Балкану, одакле сваке године, у посљедње три године, полети више од стотину младунаца, Хрибшекова са жаљењем констатује да, иако је одавно договорено да се један број птица пренесе у Херцеховину, још нису превазиђене административне баријере да се у Поповом пољу за почетак формира једно матично јато које ће бити пуштено у природу.

С обзиром на то да Увац већ постаје тијесна колонија за велики број супова, а осим њега широм Србије постоје још четири мање, др Саша Маринковић из београдског Института за биолошка истраживања, тврди да су створени сви услови повратка супова у Херцеговину.