БиХ припада 12 милиона долара од продаје имовине бивше СФРЈ

Заједнички одбор за сукцесију дипломатско-конзуларне имовине бивше СФРЈ засједаће 20. и 21. октобра на Брду код Крања поводом продаје имовине у Бону, Њујорку, Токију и Берну, од чега БиХ очекује 12 милиона долара по посљедњој тржишној вриједности.

Намјера учесника скупа из земаља насљедница, односно БиХ, Србије, Хрватске, Македоније и Словеније, јесте прецизирати и подјелу двоетажног стана у Њујорку, који је Југославија купила 1975. године на броју 713 у Парк авенији на Менхетну, а за који је својевремено, наводно, био заинтересован и славни глумац Џек Николсон.

Наводно, Јосип Броз Тито био је свега два пута у том стану. Изузетно вриједан апартман са шест спаваћих соба, четири купатила и два мања купатила, до распада бивше државе користиле су југословенске дипломате у САД, а затим Стална мисија УН-а.

Вриједност тих објеката процијењена је на 42,7 милиона долара, од чега БиХ припада 15 одсто, Хрватској 23,5 одсто, Србији 35 одсто, али треба напоменути да је ту ријеч тек о процјени из уговора о питању сукцесије из 2001. године, не и о садашњој реалној вриједности на тржишту некретнина. БиХ је, подсјетимо, до сада у државно власништво укњижила резиденцију у Мађарској, зграде амбасада бивше Југославије у Отави, Ослу и Лондону, док од Србије чека зграду у главном кенијском граду Најробију, вриједну 1,6 милиона долара, и улазак у амбасаду у Анкари.

“Амбасада БиХ у Турској је 13. октобра ове године доставила информацију да је завршен процес укњижбе права власништва БиХ на земљиште укупне површине 2.406 м2 с припадајућом зградом, која захтијева реконструкцију и санацију, а на чему ће се даље радити након исељења Србије из објекта”, каже за “Независне” Аднан Хаџикапетановић, главни преговарач за БиХ и секретар Министарства вањских послова БиХ, које очекује извршење обавезе Србије у вези с плаћањем закупа.

Од укупно 173 некретнине, до сада су државама насталим распадом бивше Југославије подијељене 72. Међу највреднијим објектима, поред резиденција и амбасада у Њујорку и Токију, су зграда у Бриселу од 3,5 милиона долара, у Стокхолму вриједна 5,3 милиона, у Швајцарској 7,7 милиона…

Огромна заоставштина некадашње државе је и у монетарном злату, а БиХ је при расподјели резерви НБЈ чуваних код Kредит Свис Цирих и Банк де Франс Париз уступљено 38,84 милиона долара.

Злато вриједно 225.000 долара се чува код Банк оф Енгланд и та расподјела још није обављена, али се потражује архивска грађа која је настала у раду више од 700 савезних институција бивше СФРЈ у периоду од 60 до 100 година и око 585 милиона долара са рачуна страних банака и међународних фондова.