БиХ примјењује јединствену стопу ПДВ-а без снижења за најосјетљивије производе

Међу европским земљама, само БиХ и Данска примјењују јединствену стопу ПДВ-а на све производе без снижене стопе за најосјетљивије производе.

Јединствена стопа ПДВ-а у Данској оправдана је чињеницом да је ово једна од европских држава са најразвијеним социјалним програмима и малим јазом између богатих и сиромашних.

У Србији је нижа стопа ПДВ-а која се примјењује на храну, угоститељске услуге, улазнице и лијекове с Новом годином повећана са 8 на 10 посто што је међу нижим стопама у Европи. У Србији се основна стопа ПДВ-а од 20 посто примењује од октобра 2012. године.

Почетком ове године, ПДВ је повећан у Хрватској гдје је међустопа повећана са 10 на 13 посто. У Хрватској је такођер од 1. марта 2012. године повећана општа стопа ПДВ-а са 23 на 25 посто. У тој земљи постоји и нулта стопа ПДВ-а која се односи на основне животне намирнице, лијекове, ортопедска помагала и књиге.

У Босни и Херцеговини се примјењује јединствена стопа ПДВ-а од 17 посто, која није мијењана од увођења 1. јануара 2006. године, а нема најава и конкретних иницијатива за увођење диференцираног ПДВ-а. Претходних година водила се расправа о увођењу диференциране стопе како би се повећала стопа ПДВ-а на луксузне производе, а основне животне намирнице, лијекови и књиге би се опорезивали по нижој стопи, што је пракса у скоро свим европским земљама.

Од осталих држава у регији, општа стопа ПДВ-а у Црној Гори је 17 посто, као у БиХ, али у Црној Гори снижена стопа од 7 посто важи за основне животне намирнице, лијекове и медицинске имплантанте, уџбенике, књиге, новине и часописе.

Стандардна стопа ПДВ-а у Македонији је 18 посто, али је за 13 посто мања стопа ПДВ-а на основне животне намирнице, пољопровредне машине и репроматеријале, љекове, речунаре, јавни превоз и станове.

Стандардна стопа ПДВ-а у Словенији је 20 посто, док се примјењује и међустопа ПДВ-а од 8,5 посто за животне намирнице. У Албанији се примјењује јединствена општа стопа ПДВ-а од 20 посто.

Опште стопе ПДВ-а у земљама у нашем ближем окружењу, пак, спадају међу ниже у Европи. Гледајући глобално, Европа је регија у којој се примјењују највише стопе ПДВ-а.

У Мађарској највиша стопа ПДВ-а у ЕУ

Међу земаља Европске уније највиши ПДВ се примјењује у Мађарској и износи 27 посто, а снижена стопа ПДВ-а за одрђене производе креће се од 5 до 18 посто. Слиједи Данска гдје је уведена јединствена стопа пореза на додану вриједност на све производе од 25 посто. Такође, У Шведској се користи стандардна стопа ПДВ-а у висини од 25 посто, док се снижена стопа за најсојетљивије производе и робе креће од 6 до 12 посто. Румунија је четврта земља ЕУ-а гдје се примјењује највиши ПДВ у висини од 24 посто, док се снижена стопа за неке производе креће од 5 до 9 посто.

Најнижа стопа ПДВ-а се примјењује у Луксембургу гдје стандардна стопа износи 15 посто, док се снижена креће у распону од 6 до 12 посто за најосјетљивије производе које користе конзументи. На Јужном Кипру општа стопа ПДВ-а је 17 посто, а снижена стопа креће од 5 до 8 посто за одређене производе и робе. У Шпанија и на Малти примјењује се стопа ПДВ-а од 18 посто.

Стандардна стопа ПДВ-а у Турској износи 18 посто, а снижена се креће од 1 до 8 посто на одређене производе. У Италији ПДВ износи 21 посто, а снижена стопа је 10 посто, у Великој Британији 20, а снижена 5, у Француској 19,6 посто, а снижена од 5,5 до 7, и у Бугарској 20, док је снижена стопа 9 посто.

Просјек стандардног ПДВ-а у земљама Европске уније износи 20,94 посто.

Већина европских и других земаља у свијету, које су увеле ПДВ, уз општу или стандардну, примјењују и ниже међустопе за поједине производе и услуге, као што су храна, лијекови, књиге, новине, угоститељство итд. Снижене стопе ПДВ-а углавном се крећу од 5 до 13 посто.

Јединствен ПДВ само у Данској и БиХ

Међу европским земљама, само БиХ и Данска примјењују јединствену стопу ПДВ-а на све производе без снижене стопе за најосјетљивије производе. Јединствена стопа ПДВ-а у Данској оправдана је чињеницом да је ово једна од европских држава са најразвијеним социјалним програмима и малим јазом између богатих и сиромашних.

Међутим, имајући у виду врло висок јаз између богатих и сиромашних у БиХ, нејасно је зашто домаће структуре власти још не разматрају увођење снижене стопе ПДВ-а на основне животне намирнице, што би у великој мјери помогло најугроженијим категоријама бх. становништва да лакше преброде економску кризу.