БиХ преузела предсједавањем ЦЕФТА споразумом

Кључни приоритети БиХ током овогодишњег предсједавања Цефта споразумом биће даље интензивирање и промоција трговине, либерализација услуга, уклањање административних и других баријера и обезбјеђење равноправног партнерства са осталим чланицама Цефте, изјавио је данас министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић.

Он је на конференцији за новинаре у Сарајеву саопштио да је БиХ почетком године функцију предсједавајућег Цефтом преузела од Албаније.

Према његовим ријечима, то је добра прилика за промоцију БиХ, али истовремено и изазов због лоших економских кретања у региону и свијету.

Шаровић је додао да ће БиХ у овој години бити трговински центар региона, као и да ће активно учествовати у припреми за заједничку регионалну стратегију развоја у оквиру Цефте.

"Покривеност извоза увозом у БиХ у моменту оснивања Цефте 2008. године била је 50 одсто, а тај проценат данас износи 65 одсто, што указује на чињеницу да се БиХ приближава свом стратешком циљу – равноправном партнерству у Цефти", истакао је Шаровић.

Он је навео да је БиХ током чланства у Цефти остварила пораст извоза пољопривредних производа за 13 одсто, док је увоз смањен за седам одсто.

Одговарајући на питања у вези са уласком Хрватске у ЕУ, односно њеним напуштањем Цефте, Шаровић је навео да ће нови режим на граници за обје земље донијети одређене бриге и проблеме.

Према његовим ријечима, Хрватска је у БиХ у прошлој години извезла робе у вриједности од 1,125 милијарди евра, док је извоз из БиХ у Хрватску био 600 милиона КМ.

"Када је ријеч о пољопривредним производима, Хрватска је у БиХ пласирала робе у вриједности око 300 милиона евра, док извоз из БиХ износи 100 милиона", прецизирао је Шаровић.

Он је истакао да БиХ мора да обезбиједи услове за достизање европских стандарда у пољопривредној производњи, посебно у производњи меса, млијека, млијечних прерађевина, јаја и перадарству.

Према његовим ријечима, након 1. јула неће бити бесцаринског увоза за Хрватску, због чега ће њени производи поскупјети на тржишу БиХ.

Шаровић је закључио да би фирме из Хрватске, попут "Дуката" или
"Подравке", требало да у новим условима у БиХ отварају своје погоне за производњу већ брендираних производа, при чему би користиле домаћу радну снагу и сировине из БиХ, што отвара могућност за нове директне инвестиције.

Истовремено, додао је он, БиХ улазак Хрватске у ЕУ треба да искористи на плану хармонизације домаћег законодавства са европским стандардима и прописима.

Шаровић је нагласио и потребу јаче контроле квалитета пољопривредних производа у БиХ, у чему ће јој помоћи и инспекцијски тим из Даблина.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ очекује да ће најбоље резултате на том плану остварити мљекаре "Мегле" и "Млијекопродукт".

Шаровић је потврдио да ће надлежне институције БиХ подржати наступ домаћих произвођача на сајмовима у иностранству, а нагласио је и нужност већих подстицаја за домаћу пољопривредну производњу.

Он је поновио своју забринутост да до 1. јула оба гранична БИП-прелаза за трансфер производа биљног и животињског поријекла Бијача и Градишка неће бити у пуној функцији.

Шаровић је појаснио да на Бијачи треба још изградити привремене саобраћајнице и објекте, а у Градишки још двије прилазне траке, с циљем омогућавања веће фреквенције.