БиХ и даље земља ситног бизниса

У Босни и Херцеговини чак 92 одсто предузећа има пословне приходе мање од четири милиона марака на годишњем нивоу, док њих свега 1,5 одсто годишње приходује више од 20 милиона КМ, показују подаци сврстани у Статистички пословни регистар, који је објавила Агенција за статистику БиХ.

Како је наведено у овом документу, остатак од око шест одсто предузећа у БиХ остварује приходе између четири и 20 милиона КМ и све то заједно опет упућује на добро познату „бољку“ ове земље, а то је недостатак великих привредних система.

То истичу економски стручњаци, који се слажу у оцјени да је велики проблем БиХ што нема великих компанија, које треба да буду моторика економског развоја и које би за собом повукле мала и средња предузећа до великог годишњег профита.

Зоран Павловић, економски аналитичар, каже да је БиХ, нажалост, земља која је дошла у ситуацију да након приватизације изгуби највећи број средњих и великих предузећа. Како је истакао, једна ствар је била врло лоше конципирана приватизација, а друга законски прописи који су дозволили да се таква предузећа, која је неко купио, затворе.

„Дакле, суштина је да БиХ нема моторику економског развоја, јер нема великих компанија које су по дефиницији ти који су локомотива која за собом вуче друга, средња и мала предузећа“, рекао је Павловић.

Као примјер навео је „Енергоинвест“, који је имао много производних погона, као пратећих сегмената послова које су они закључивали, истичући да ако затворите те погоне, онда ни „Енергоинвест“ не може да живи и онда се гаси.

„Брига о привредном развоју и производним компанијама је нешто што у овој земљи не постоји. Оно што је наслијеђено послије рата, што је преживјело рат, функционисало је до приватизације и након тога је и угашено“, рекао је овај економиста апострофирајући да без великих система нема могућности развоја малог бизниса, јер управо ти мали бизниси морају имати свог купца и морају бити увезани.