Бервик: Дајте ми војску

Норвежанин Андерс Беринг Брејвик, ухапшен због убиства 77 људи у два напада, и даље велику пажњу посвећује свом изгледу, а међу његовим бројним бизарним захтјевима најновији је упућен норвешкој влади, од које је тражио оставку, а од краља да абдицира, као услов да настави да разговара са полицијом.

Да би открио више информација о бомбашком нападу у центру Осла и пуцњави на острву Утоја, Брејвик је тражио да влада поднесе оставку, а краљ Харалд В абдицира, јавио је норвешки јавни сервис НРК.

Брејвик је захтијевао и оставку војног руководства и да он буде постављен за шефа војске, пренио је АФП.

Два психијатра ће ове седмице почети процјену о Брејвиковом менталном здрављу, а његов адвокат је рекао да је његов клијент вјероватно луд, али да је прерано рећи да ли ће то бити његова одбрана.

Од када је у затвору, Брејвик је одбијао да се фотографише за досије, како би се појављивале само фотографије које је он пажљиво правио, као што је слика на којој је у масонској униформи или са упереном пушком, пише лист „Сандеј телеграф”.

Пошто му је одбијен захтев да носи борбену униформу, Брејвик је захтијевао да у јавности, приликом одласка на суд или у полицијску станицу, носи искључиво црвени „ла кост” џемпер.

Бревик је о „дрес коду” детаљно писао и у свом манифесту на 1.500 страна, објављеном непосредно прије напада.

Један од његових школских другова Петер Свар изјавио је да се све што се десило послије експлозије бомбе одвијало према његовом плану.

„Мој највећи страх сада је да се он поиграва са нама”, рекао је Свар.

„Желио је да буде ухваћен. Све је признао. Написао је (у манифесту) да пропагандна фаза почиње са хапшењем”, додао је Свар.

Други школски друг изјавио је за „Сандеј телеграф да је Брејвикова потреба да привуче пажњу била очигледна и прије 10 година.

Бивши пријатељ рекао је да му је Брејвик признао да је имао пластичну операцију носа и браде у САД и да је то био логичан корак у жељи за физичким савршенством.

Брејвик је у свом манифесту написао се да се дружио са групом пакистанских дјечака, које је касније оптужио за пљачкање и застрашивање бијеле дјеце.

Најбољи пријатељ му је био дјечак Арсалан, али је престао да се дружи са њим у 16. години, када каже да се окренуо против мултикултурализма.

„У то вријеме, нисам могао да разумијем зашто Арсалан није баш био наклоњен Норвешкој и мојој култури. Био сам тада потпуна незналица и аполитичан, али тоталан недостатак његовог поштовања према мојој култури… у ствари је изазвала моје интересовање и страст за то”, написао је Брејвик.

Арсаланова породица одбацила је те тврдње, наводећи да су се они дружили само у основној школи и да је смијешно кривити Арсалана за бијес који је Брејвик осећао према мултикултурализму.