Берлинци саде баште у запуштеним парковима на периферији

У Берлину ће овог прољећа више од 1.000 грађана почети трећу сезону узгоја органског поврћа у некадашњим парковима на ободу града, који се у оквиру пројекта "Зелени Берлин", реализује под називом "Сеоска башта".

Агроном и предузетник Макс фон Графенштајн2010. одлучио је да грађанима Берлина, који нису имали имање у близини града, али ни искуства са пољопривредом, понуди могућност да сами узгајају органско поврће.

Графенштајн је дошао на идеју да неискоришћене и запуштене јавне површине, односно паркове, обрасле у трави и грмље и некултивисане шумарке на ободу града искористи за реализацију пројекта који би, осим практичне користи за његове учеснике, повећао и свијест грађана о значају органског начина узгоја биљака.

"Ми смо од града закупили парцеле по цијени од 250 евра по хектару на годину дана и урадили конвезију земљишта за органски узгој, а онда смо је испарцелисали и понудили на изнајмљивање грађанима Берлина", казао је он.

Како је објаснио, прве године земљу у закуп је узело 250 грађана, прошле сезоне њих 500 је желело да се опроба у органском узгоју, док се ове године очекује више од хиљаду оних који ће закупити парче органске баште.

Графенштајн је рекао да најмања површина парцеле која се годишње изнајмљује за 195 евра износи 22,5 метара квадратних, наводећи да се ипак најчешће изнајмљује парцела од 45 квадратних метара која је, како је истакао, довољна за исхрану троје до четворо људи.

До сада је у пројекат, који се налази на три локације на ободу града, за органску производњу припремљено 40 хектара.

Млади агроном из Берлина је истакао да његови закупци, од почетка сезоне која стартује у априлу и мају, па све до новембра, имају обезбијеђену подршку за узгој органских производа.

"Ми им, уколико то желе и посадимо поврће које су одабрали да гаје у тој сезони, а улолико сами желе и да сију, морају донијети сертификат да је сјеме произведено органски", казао је Графенштајн.

Према његовим ријечима, у понуди је више од 30 врста поврћа које се сади у баште које имају облик круга. Графенштајн је објаснио да су кружне баште су најпогодиње за парцелисање и обрада, а омогућују и на најбољу доступност биљкама.

Закупцима је поред алата за рад обезбијеђено и органско ђубриво, а на располагању им је и електронски билтен са савјетима, као својеврсни сервис који помаже новајлијама у послу.

Графенштајн у близини башти држи и кошнице са пчелама, а организује и радионице о органској сјетви, зачинским биљкама, његовању, складиштењу и преради органског поврћа.

"Земљу изнајмљују највише породице са дјецом и људи из академске заједнице, студенти и професори, али и други који желе да сами производе своју храну", казао је он.

Графенштајн је нагласио да родитељи са дјецом, који углавном викендом долазе да обиђу своје баште и раде у њима, желе да подуче своје потомке о производњи здраве хране.

"Људи све више желе да знају шта једу", рекао је он.

Графенштајн је закључио да поред задовољства да сами узгајају своју храну, која није третирана пестицидима, грдајани имају и економску корист, јер им је за мање новаца доступна органска храна, која је у продавницама, у зависности од врсте артикла скупља за 20 до 50% од конвенционално произведене.