Банке активирале хипотеке у вриједности 28 милиона марака
У првој половини године банке у РС су због ненаплаћених потраживања активирале хипотеке у укупној вриједности од 28,3 милиона КМ, што је за 2,9 милиона КМ више у односу на износ за којим су посегнуле током цијеле прошле године, потврђују подаци Агенције за банкарство РС. Колико привреда постаје немоћна под притиском кредита, јасно указује податак […]
У првој половини године банке у РС су због ненаплаћених потраживања активирале хипотеке у укупној вриједности од 28,3 милиона КМ, што је за 2,9 милиона КМ више у односу на износ за којим су посегнуле током цијеле прошле године, потврђују подаци Агенције за банкарство РС.
Колико привреда постаје немоћна под притиском кредита, јасно указује податак да су банке у 2013. години активирале хипотеке 71 корисника у вриједности од 24,5 милиона КМ, док су у првих шест мјесеци ове године то учиниле над имовином 46 корисника у вриједности од 27,5 милиона КМ.
Подаци потврђују да је дошло и до значајног тренда преузимања некретнина од становништва.
Тако су у првој половини године банке активирале хипотеке 15 особа у вриједности од 800.000 КМ, док су за цијелу прошлу годину то учиниле за имовину 24 особе и на износ од 900.000 КМ.
Иначе, више од половине пласираних кредита у РС је покривено хипотекама.
Према подацима Агенције за банкарство РС, банке су закључно с крајем прве половине године пласирале 5,09 милијарди КМ кредита, од чега су 2,24 милијарде КМ кредити покривени хипотекама.
На крају прошле године ови кредити су износили 4,87 милијарди КМ, од чега је оних покривених хипотекама било 2,30 милијарди.
Јоцо Цвјетковић, предсједник Удружења за заштиту жираната у БиХ, рекао је да ће убудуће банке преузимати све више имовине која је кориштена као кредитна гаранција.
„Сматрам да број активираних хипотека расте релативно спорим темпом зато што су судови затрпани и не могу брзо да обрађују ове предмете“, рекао је Цвјетковић.
Он је истакао да и даље влада пракса да је онда када се кредит не отплаћује далеко већи притисак на жирантима него на онима који су дужници.
„Када дужнике тобоже не могу да нађу, онда веома лако лоцирају доступне жиранте. Тако да, нажалост, постоји све више случајева жираната којима пристижу судска правоснажна рјешења. Судски извршилац напросто иде по реду и наплаћује дуговања тамо гдје се лакше може и раде то без пардона“, рекао је он.
Цвјетковић је констатовао да је у БиХ више од 2,5 милијарди ненаплативих кредита које потражују банке, од чега се, како истиче, једна милијарда сасвим сигурно односи на РС.
„Ови кредити су ненаплативи. Велики број њих се тренутно процесуира у судовима, гдје због њих влада општи хаос, али је сасвим сигурно да ће доћи вријеме када ће и они доћи на наплату“, рекао је он.
Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да су економски амбијент и тренутна позиција земље у изборној години такви да је наставак активације хипотека сасвим очекиван.
„Ништа озбиљно се не ради на економском оживљавању земље. У овој тешкој изборној години створен је амбијент преживљавања, а многи који имају обавезе према банкама веома тешко их измирују“, каже он.
Павловић је констатовао да је до краја године немогуће очекивати поправљање околности на овом плану.
Ево прилике партијама да добију гласове помажући извараном народу од стране банака које су уништиле десетине хиљада породица.
Жао ми је што не учествујем на изборима једнако због овог банкарског криминала о коме би причали, исто као о пљачки природних ресурса које сад умјесто нас бране они исти што су бранили грађане да их банке не преваре.
Упућен сам поштовани грађани у ову материју, тврдим да су банке прекршиле Закон о банкарству најмање у 2/3 случајева који се односе на хипотеке, на право добијања кредита оног ко га је дизао јер није испуњавао услове за тај кредит,због прихватање фалсификованих потврда о приходима,о жирантима и разним преварама, о судужницима,о……….
Ево позивам Борачку организацију и Савчића,ето му прилике, Дроњка са његовом Републиком, Вукотића са Ветеранима и сваку другу часну организацију да се организујемо, медијски одрадимо посао и скупимо десетине хиљада људи одмах после избора на тргу Крајине и помогнемо овим мученицима.
Правда однекуд мора почети.
Е то би ја звао новим почетком, тада би повјеровао да ће бити боље, то би био кључни моменат у борби за праведно друштво,тада би повјеровао да ће у новој влади бити постављени у министарствима људи који су доказани у струци,тада би повјеровао да би могао да се покрене морални, и привредни препород, или што волим рећи права послератна обнова, нажалост после скоро 20 година.
Nekim privrednim subjektima je IRB dobrano pomogla…
nešto nisam primjetio da su se klijenti žalili kad su im odobravani krediti, već samo onda kada ih trebaju vraćati B-)
Tako je momek.Poslje dizanja nea kajanja.Ko ih ćero da glume Olivud kad su nepismeni.I ja moram počet davat na kamatu pa ko ne vrati pošalje mu moj Simica Nato.
инспекторе,
извини али ти у више наврата наступаш лицемјерно, некако бездушно, шта тебе толико мучи?
Овдје се ради о свјесној намјери и навлакуши од стране банака, ем су законе прекршили, ем нису наступали са клијентима на начин да их упозоре, чак су многе савјетовали како да шверцују папире како би испунили услове за кредит.
Све су то радили шефови пословница, директори су трљали руке, знали су како се ради али су то свјесно пустали јер су имали такве резултате да су могли својим газдама као паунови.
Да ли је то та морална норма, да ли су скоро сви акционари преварени, наравно да јесу, значи све је превара од рата до данас.
Па кад је тако треба да слиједи одмазда, материјална и законска.
Најмање што ова држава треба да уради је да поништи судским путем, значи по Закону, те 2/3 кредита на штету банака и затворе све те шефове и директоре који су радили у талу.
Није то у Српској можда до 100 милиона марака свим банкама заједно на њихову штету, то је нула колико су банке по свим основама опљачкале овај народ и државу уз помоћ политичара.
Њихова пљачка износи више милијарди марака од рата до данас, ионако су те банке бивших директора и политичара,а као фол стране, зар не?
de ti nama reci, da li se iko ikad javno žalio na to da mu je procedura dodjele kredita u komercijalnoj banci (isključimo ove ‘razvojne’ državne banke) bila neregularna? ne, već su ganjali veze i vezice i davali nepotreban mito bankarskim službenicima da bi im čim prije prošao kredit – tipično za naš mentalitet. bagra je uzela kredite sa namjerom da ne vraća, a pare spičkala na stanove, aute, cigare, alkohol i kurve (to su sve kategorije koje su u proteklim godinama bilježile ogroman potrošačko/uvozni rast, izuzev kurvi jer je to teško kvantifikovati), i sad su banke krive za sve.
na žalost, domaće pravosuđe je u banani, pa banke sporo aktiviraju kolaterale, inače bi nekretnine bile jeftinije kod nas nego u Šri Lanki.
da se razumijemo, itekako postoji domaća bankarska bagra, ali to što im se ovdje pripisuje uglavnom ne stoji.