Бан Ки-муну повјерен још један мандат

Генерална скупштина Уједињених нација јуче је једногласно одлучила да генералном секретару свјетске организације Бан Ки-муну повјери још један петогодишњи мандат.

На сједници је прочитана резолуција коју је 17. јуна једногласно усвојио Савјет безбедности УН, а којом се Генералној скупштини препоручује да именује Бан Ки-муна за генералног секретара у другом мандату, од 1. јануара 2012. до 31. децембра 2016. године.

Пошто је предсједник Савјета безбједности, амбашадор Габона Емануел Исозе-Нгонде прочитао препоруку тог тела УН, предсједник Генералне скупштине Јозеф Дајс је позвао представнике 192 државе чланице свјетске организације да тај избор потврде акламацијом, тако да се о избору није ни гласало.

Бан Ки-мун је на челу УН од 1. јануара 2007, а први мандат му истиче 31. децембра ове године. Према правилима свјетске организације, о првом човјеку УН одлуку доноси Генерална скупштина, на приједлог Савјета безбједности. Дајс је, честитајући Бану, рекао да његов задатак неће бити лак, али да ће му други мандат омогућити да још више ради на остварењу циљева УН. О досадашњем успјешном раду генералног секретара говорили су представници регионалних групација у УН.

Бан Ки-мун, бивши шеф дипломатије Јужне Кореје, осми је генерални секретар УН. Најприје је, кратко вријеме, за вршиоца дужности био постављен Британац Гледвин Џеб, који је био извршни секретар припремне комисије УН, од октобра 1945. до 1. фебруара 1946. године, све док није обављен избор првог генералног секретара. То је био Тригве Ли, шеф норвешке дипломатије. Њега је на то мјесто предложио тадашњи Совјетски савез, али му је касније ускратио подршку, када су се Уједињене нације умјешале у Корејски рат. Он је у новембру 1952. поднео оставку због совјетског одбијања да са њим сарађују.

На том месту наслиједио га је други Скандинавац, Швеђанин Даг Хамаршелд. Он се показао прихватљивим за све чланице Савјета безбједности, па је једногласно поново изабран 1957. Совјетски савез није био задовољан како је водио УН током кризе у Конгу. Хамаршелд је, путујући у Конго, погинуо у авионској несрећи у Северној Родезији, данашњој Замбији, 18. септембра 1961.

Следећи је био У Тант, из Бурме, пошто су земље у развоју тражиле да то не буде ни Европљанин ни Американац. Он је био именован само да доврши Хамаршелдов мандат. Он је ипак идуће године изабран на пуни мандат од пет година, а 1966. на други. Он није тражио трећи мандат.

Послије њега на чело УН поново долази Европљанин, Аустријанац Курт Валдхајм, од 1. јануара 1972. године, упркос првобитном противљењу Кине и Британије. Поново је изабран 1966. али је Кина ставила вето на његов трећи мандат. Средином 1980-их појавиле су се информације да је комисија УН за ратне злочине имала Валдхајма на лист осумњичених, пошто је био у војсци нацистичке Њемачке.

Први Латиноамериканац на челу УН је перуански дипломата Хавијер Перес де Куељар, који је постао генерални секретар УН 1. јануара 1982. Он је провео оба мандата на том месту. На предлог покрета несврстаних, 1992. године генерални секретар УН постао је Египћанин Бутрос Бутрос-Гали, први из Африке и арапског света. На његов реизбор вето су ставиле САД, које су тврдиле да није успио да уведе неопходне реформе у свјетску организацију.

Послије њега, 1997. Генерални секретар постао је Кофи Анан, из Гане, који се повукао у пензију послије два мандата.