Археолошко откриће на Косову: Крст, мачеви, оклопи, ћупови

У селу Доња Брњица, пет километара удаљеном од Приштине, на локалитету на коме се до 1981. године налазило православно гробље, пронађен је исклесани крст, који потврђује да је насеобина Брњица једно од најстаријих насеља на Косову И Метохији.

Ранко Милићевић, бивши просвјетни радник, који покушава да сачини записе о археолошким налазиштина на локалитету Брњица, присјећа се да је педесетих година прошлог вијека на локалитету Брњица пронађен бакарни оклоп и мач са крстом.

Према вјештачењима и анализама надлежних историјско-арехеолошких инситута, ти предмети датирају из Првог или Другог вијека.

“Пронађено је неколико керамичких ћупова и у њима златници, новци, крстови који, уз стотинама година стар воденички камен, потврђују да је на локалитету старе Башчије постојала насеобина хришћана – Словена – извјесно православаца.

Управо оклоп, мач, ћупови и воденички камен послужили су историчарима и археолозима у доказивању да су православци – Срби на подручје Балкана дошли много раније, прије других" – каже Милићевић.

Нечијом несавјесношћу, или смишљено, осамдесетих година прошлог вијека мјештани су затрпали гробље које се налазило у дворишту цркве “Свети Никола” у овом селу у коме данас живи око 1.000 Срба.

На гробљу су нађени и, како тврди Милићевић, пренесени у Историјски музеј надгобни споменици који датирају из раног Средњег вијека, из периода Немањића, од када датира и Српска православна црква.

Пописом из 1455. године Турци одвајају Брњицу на Горњу и Доњу, а први писани траг на српском језику о локалитету Срба сјеверно од Приштине под називом "Брњица" датира из Душанове повеље која је чувана у манастиру Свети архангели.

У њој стоји: "Срби из Брњице су приложници манастира Свети архангели”.

Милићевић и мјештани Брњице очекују да их убрзо посјети неко од стручњака из области историографије и археологије да би "растумачили" гравуре на новоотркивеном крсту – надгорбном споменику.

Крст је пронађен на око двјеста метара од цркве, на линији која прати зидине чији се трагови – камен и цигла – налазе дужином од око једног километра. Све то потврђује да је постојала уређена насеобина.

Милићевић наводи да су косовски археолози, уз помоћ или у сарадњи са међународним стручњацима, прије неколико година вршили ископавања сјеверно до Брњице и да су, бар према доступним информацијама, пронашли велики број предмета.

О судбини тих археолошких проналазака ништа не зна. Причало се да је бивши цивилни администратор Косова Михаил Штајнер постао власник једног од предмета нађених на локалитету који одваја садашњу Горњу од Доње Брњице.

Бивши директор Средње школе из Обилића Добривоје Танасковић тврди да су археолози пронађени накит, огрлице, минђуше, мачеве и бројне друге предмете и ствари односили, те да је мало тога сачувано у музејима.

"Свако ко се имало бави археолошким истраживањима зна да је локалитет Брњице и српска насеља Девет Југовића, Трудна и Лебане, уз Ајвалију, надомак Грачанице, најизазовнији локалитет и да је потребно предузети озбиљан археолошки пројекат којим ће да руководе експерти свјетског гласа" – наводи Танасковић.