Анкета међу двије генерације дипломаца: Скоро сви раде, већина у државној служби

Међу студентима који су прије пет година завршили факултете на бањалучком Универзитету, 90% их има запослење. Двије трећине раде у државној служби, а просјечна плата им је 1 1000 марака, кажу резултати истраживањо о дипломираним студентима Универзитета у Бањалуци које је спроведено у склопу пројекта „ЦОНГРАД“. Истраживање је обухватило 2 876 студената који су дипломирали […]

четвртак, јун 26, 2014 / 16:41

Међу студентима који су прије пет година завршили факултете на бањалучком Универзитету, 90% их има запослење.

Двије трећине раде у државној служби, а просјечна плата им је 1 1000 марака, кажу резултати истраживањо о дипломираним студентима Универзитета у Бањалуци које је спроведено у склопу пројекта „ЦОНГРАД“. Истраживање је обухватило 2 876 студената који су дипломирали 2006/07 и 2011/12, а на питања су одговарали путем онлајн анкете у периоду између марта и јула 2013.

Проректор за кадровска и остала питања Универзитета у Бањалуци, Драшко Маринковић, казао је на данашњој презентацији резултата истраживања, да, међу осталим, истраживање представља и одређену врсту поређења између предболоњског и болоњског образовног система. Истакао је да су студенти највишим оцјенама оцијенили сарадњу са студентима и стручност наставног кадра, а најлошије оцјене биле су у домену присутности практичних наставних садржаја у оквиру образовног процеса и употребе савремених приступа у настави.

„60% наших студената када би поново могли да бирају факултет одлучило би се за исти онај који су завршили. Просјечне зараде на првим пословима у просјеку су око 770 марака. У првих пет година рада већина успијева или да промијени фирму или да напредује у позицији па је просјек плата пет година након дипломирања 1 100 марака. Што се тиче разлике система студија, студенти који студирају по Болоњи задовољнији су извршењем својих студентских обавеза, организацијом испита и консултацијама са наставним особљем. Замјерка им је била на рад студентских служби, што ће бити унапријеђено увођењем новог информационог систама чија имплементација се очекује најкасније до краја ове календарске године“, казао је Маринковић.

Пројекат „ЦОНГРАД“ посвећен је истраживању дипломираних студената и побољшању алумни услуга, тј. унапрјеђењу стратешког менаџмента и квалитета на универзитетима. Истраживање је обухватило 14 високообразовних институција, као и једну независну истраживачку организацију из седам земаља; Србије, Црне, Горе, БиХ, и четири Универзитета партнера из ЕУ – Њемачке, Чешке, Шпаније и Финске.

Истраживач у Центру за образовне политике из Београда који је извршио обраду података пројекта, Предраг Лажетић, истакао је да је све присутнији тренд рада за вријеме студирања, па тако један од пет дипломираних студената први значајан посао проналази прије тренутка дипломирања, а ти људи се касније најлакше интегришу у тржиште рада. Што се тиче студената који траже посао након дипломирања, половина успије да га нађе у првих годину дана.

„Кад је у питању Универзитет у Бањалуци, теже проналазе посао студенти који су дипломирали архитектуру, грађевину и правници. У региону је генерално проблем дугорочне незапослености студената, па је тако један од 10 студената и пет година након дипломирања незапослен. Регинално, ту предњаче студенти који су завршили биологију, екологију, љекари, а најмањи проблем са дугорочним запошљавањем имају студенти који су завршили електротехнику, студије информатике, математике, физике. Занимљиво је да су најефикаснији начин за проналажење посла у региону али и код нас мреже пријатеља и рођака, а ситуација је другачија једино у Црној Гори гдје је најизраженије запошљавање преко Завода за запошљавање. Најбоље су плаћени они који су завршили студије медицине, а најмање плате имају они који раде у просвјети, а то су углавном студенти који су завршили Филозофски и Природно- математички факултет “, каже Лажетић.

Истраживање је показало и да су прва запослења код 70% дипломираних студената била у великој мјери у вези са оним што су студирали, тј. да су радили "у струци". Мање од 4% дипломираних студента са Универзитета у БиХ раде послове за које није потреба висока стручна спрема.

Истраживање је, кажу презентери, омогућило поређење стања на универзитетима у региону, а резулатати ће служити за унапрјеђење студијских програма. Истичу и значај формирања базе мејл адреса дипломираних студената што ће бити драгоцјено за нека будућа истраживања и реформе.

Координатор пројекта је Универзитет из Билефелда у Њемачкој.



0 КОМЕНТАРА

  1. Razmjere gliba u kome se nalazimo i veličinu rupe iz koje nismo ni krenuli izlaziti – najlakše je utvrditi upoređujući broj zaposlenih diplomaca u realnom sektoru kod nas i u Njemačkoj ili Češkoj…

    Nećemo krenuti napred sve dok naš broj zaposlenih u realnom sektoru ne bude veći nego kod Švabe. Tek tada počinjemo izlaziti iz rupe.

    Naravno, na tom polju se kod nas baš ništa ne dešava nego nam se diplomci sudaraju guzicama u pretrpenim kancelarijama budžetija.

Оставите одговор