Андрићева молитва за сарајевског учитеља Данила Илића

У стварној или фиктивној посjети Илићевој улици у Сарајеву (учитеља Данила Илића, једног од припадника Младе Босне), настала је ова, Андрићева "молитва".

Инспирисана је Илићевим херојским дjелом и његовом жртвом за слободу, мир и људско достојанство:

"Господе, који си над световима и владаш и знаш, погледај, молим те, и на ову брдовиту земљу Босну, и на нас који смо из њена тла никли и њен хлеб једемо. Дај нам оно за што те дан и ноћ, свак на свој начин, молимо: усади нам мир у срце и слогу у градове. Не дај да нас туђин више злим задужује. Доста нам је крви и ратничке ватре. Мирног хлеба смо жељни."

"Погледај нас, Господе, и услишај не ради нас злих и несложних, него ради овог великог праведника и мученика, сарајевског учитеља, Данила Илића.“

…

Данило Илић завршио је Учитељски факултет у Сарајеву, а у Београд се преселио годину дана прије атентата. 1914. већ се био вратио у Сарајево гдје је уређивао новине.

Био је један од главних организатора атентата на Франца Фердинанда, а у историографији везаној за овај догађај важи да је Илић био тај који је открио имена завјереника.

У књизи Гаврило Принцип – бесмртна младост, Момчила Петровића, пише да је полицијски исqедник Виктор Ивасјук, мршави садиста уског лица, запријетио Данилу Илићу да ће двјеста угледних Срба бити стријељани као таоци уколико не буде откривена мрежа завјереника. Желећи да невине поштеди страдања, Илић је проговорио. Ивасјук је, наводно, на свом столу држао лобању Богдана Жерајића умјесто мастионице, а ухапшенима је пријетио да ће и њихове "лубање насути тинтом".

Ноћ пред атентат Гаврило Принцип провео је у кући Данила Илића.

Данило Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић, погубљени су вјешањем у касарни у Сарајеву 3. фебруара 1915. године.