АНАРХИЈА И ЧАРШИЈА!

…моје друштво ординира од 19 до 22, оно нити екса нити галами, зури у празно и трули… (Азра, ’68) Пише Душко Вукотић, предсједник Ветерана РС (ВРС) Не приличи мени да псујем ал’ово намјерно пишем њиховим поганим језиком. Језиком владара. Јебемлига (ЈБМГ), што би рек’о РПП (Рајкан Пајкан Партијски) – ако смо ми нормални. Под МИ […]

четвртак, септембар 19, 2013 / 10:41

…моје друштво ординира од 19 до 22, оно нити екса нити галами, зури у празно и трули… (Азра, ’68)

Пише Душко Вукотић, предсједник Ветерана РС (ВРС)

Не приличи мени да псујем ал’ово намјерно пишем њиховим поганим језиком. Језиком владара.

Јебемлига (ЈБМГ), што би рек’о РПП (Рајкан Пајкан Партијски) – ако смо ми нормални.
Под МИ подразумијевам све оне, без обзира на расу, вјеру и нацију, који су годинама носали „грмеће штапове“ по вукојебинама Босне и кршу Херцеговине. И то само за поздрав: Ђе си јуначе!

Данас су јунаци курци и поздрављају их са „јадниче“ а прави курци, Срби, Хрвати и босански Турци – баш добро живе. Десет милијарди задужили легално и најмање још тол’ко потрошили илегално, Бог те веселио и шућур Алаху!

Има додуше и јунака који су се сродили шњима и добро им је. Борислав Бојић, нпр. па Пантелија Ћургуз, Жељко Комшић, па Сефер Халиловић, па Насер Орић… Па и Рајкан Пајкан је пушку носо…

Ани мени није било мане док сам био у политици. Ја сам тек сад пун мана и скроз манит. То сам сконт’о тек кад сам прочит’о ону народну да и длака има своју сјену.
Ал’ „болимеон“, ја би нешто да кажем о ономе што сам сагледав’о и саглед’о у овим данима ћутања. Не мора бити паметно. Само да заголица курчевите и у народу и у власти.

Теза гласи:

У БиХ која је тамни вилајет за сиромашну већину и конфедерација кнежевина за бахату мањину, једину шансу за мало више правде видим у АНАРХИЈИ ИЛИ БЕЗВЛАШЋУ!
Да будем прецизан: У АНАРХОПАЦИФИЗМУ каквог је заступао Лав Толстој.

Да будем прост и преведем ову катастрофаријеч на прост српски језик: НЕНАСИЛНО НЕЈЕБАВАЊЕ!

Шансу видим само у ненасилном отпору тј. у НВВ (нејебавању власти и владара), тоталној непослушности, неплаћању свега од чега само они пуне џепове: струје, воде , гријања, телефона, пореза….

А одговорност?! – питаће неко. Која одговорност? – питам ја. Зшто су они одговарали и коме?

А ШТА КАД ИСКЉУЧЕ ИЛИ ТУЖЕ! – рикнуће многи у глас.

А зар више од двадесет година већина која риче није искључена и осуђена од стране ауторитарних владара?

Лако ће искључити и тужити пар букаџија као што сам ја. Ал’ шта ће ако стотине хиљада обесправљених престану да плаћају харач и да се увезују по хоризонтали. Пирамида харачлија ће се скљокати! Или ће бар бити уздрмана.

Могуће да је и ово још једна од илузија. Једно је сигурно. Што би рек’о Рајкан Пајкан:“ Ништа није тако свето да не би могло ријечју да се удари у главу!“



Оставите одговор