Амерички Савезни суд: Азра Башић се може испоручити БиХ

Судија америчког Савезног суда Роберт Вијер рекао је данас да би Азра Башић (52), која је оптужена за ратне злочине над заробљеним српским цивилима током рата у БиХ, могла бити испоручена у БиХ.

Судија је истакао да постојећи споразуми омогућавају да Башићева буде враћена у Европу.

У изјавама, које је доставило Тужилаштво, 26 свједока наводи чинове тортуре у три логора недалеко од Дервенте. Очевици су идентификовали Башићеву као припадницу хрватских снага и наводе да је она убила најмање једног затвореника а остале мучила приморавајући их да пију људску крв и бензин, те да клече на поломљеном стаклу.

Вијер је доказе описао као "веома убједљиве."

Коначну одлуку о томе да ли ће Башићева бити испоручена има амерички Стејт департмент.

Адвокат Башићеве Петрик Неш из Лексингтона најавио је да ће можда од Шестог Окружног жалбеног суда затражити ревизију случаја и да очекује да ће власти одложити екстрадицију Башићеве током тог процеса.

Судија Вијер је прегледао неколико хиљада страница докумената и закључио је да су званичници БиХ изнијели довољно доказа да се Башићева испоручи и суочи се са оптужбама да је убила једну и мучила двије особе. Према његовим ријечима, нема довољно доказа да би се оправдала екстрадиција према оптужби за мучење и треће особе.

Башићева се борила против екстрадиције по више основа, међу којима су и тврдње да су неки од свједока били војници а не цивили. Она је, такође наводила да је Тужилаштво БиХ предуго чекало да би изнијело оптужбе против ње.

Вијер је те аргументе одбацио и истакао да су званичници у БиХ припремљени да Башићеву изведу пред суд.

Башићева је ухапшена 15. марта у Стентону на основу међународне потјернице коју је издао Суд БиХ због сумње да је као припадница Хрватске војске учествовала у мучењима и убиствима Срба у логорима у Дервенти од априла до јуна 1992. године.

Она се први пут појавила пред судом у САД 18. марта, када је говорила о свом боравку у Кентакију, наводећи да је око двије године била запослена у фабрици "Нестле".

Истрагу против Башићеве води Окружно тужилаштво у Добоју због сумње да је као командир 108. Ријечке бригаде Хрватске војске починила ратни злочин против цивила на подручју Дервенте од априла до јула 1992. године.

Први логор за Србе на подручју Дервенте формиран 12. априла 1992. године, био је у Дому ЈНА и кроз њега је прошло више од 200 Срба.

У овом логору пред заробљеним Србима убијени су Чедо Чудић и Благоје Ђураш, а силоване су Б.С. и М.З. У документима предатим Окружном суду у Лексингтону наведени су затрашујући детаљи о мучењу и убиству које је Башићева починила као припадница војне бригаде у Хрватској војсци.

У судским документима наводе се изјаве Радојице Гарића и Драгана Ковачевића који су потврдили да је Башићева заклала Благоја Ђураша, којег су претходно претукли хрватски полицајци и војници.

"Послије тога, Азра нас је вукла за косу и тјерала да из ране на Ђурашевом врату пијемо крв", рекао је Гарић. Људи са којима је у Америци живјела Азра Башић, оптужена за мучење и убиства Срба у логорима у Дервенти 1992. године, кажу да је Башићева потврдила да је починила више убистава, иако је у захтјеву из БиХ за екстрадицију поменуто само једно убиство.