Ал стандард: Азил у Шведској затражио 851 држављанин БиХ
У првих шест мјесеци ове године 851 држављанин БиХ затражио је азил у Шведској, подаци су Националног миграционог одбора, који дјелује у оквиру шведског Министарства иностраних послова. Од овог броја, њих 549 је одбијено, пет је добило азил у овој скандинавској земљи, а остале апликације нису узете у разматрање или ће бити отписане ако апликанти […]
У првих шест мјесеци ове године 851 држављанин БиХ затражио је азил у Шведској, подаци су Националног миграционог одбора, који дјелује у оквиру шведског Министарства иностраних послова.
Од овог броја, њих 549 је одбијено, пет је добило азил у овој скандинавској земљи, а остале апликације нису узете у разматрање или ће бити отписане ако апликанти повуку захтјеве.
Када је ријеч о подручју бивше Југославије, осим држављана БиХ, азил је тражило и 1.868 држављана Србије, 202 захтјева била су из Македоније, 70 из Црне Горе и седам из Хрватске, пише сарајевско "Ослобођење".
БиХ је прошле године и дјелимично у првом кварталу ове године била суочена са већим бројем лажних азиланата који су масовно одлазили у Шведску.
Основни разлог за то је чињеница што је Шведска до 1. маја ове године имала изузетно либаралне услове када су у питању азиланти, па чак и лажни.
Са промјеном законодавства, много су мање бенефиција за азиланте и краће процедуре за њихову депортацију.
Министарство безбједности БиХ недавно је упозорило грађане да не постоји правни основ за добијање азила у било којој држави ЕУ и да се беспотребно излажу трошковима и правним посљедицама у безуспјешним покушајима стицања статуса који не припада ниједном држављанину БиХ.
Лица које су већ напустила БиХ ради тражења азила биће враћена у БиХ по убрзаним процедурама, а могу бити кажњена и вишегодишњим забранама уласка у земље ЕУ и Шенген зоне.