Правна битка за земљиште у Станарима

"Правни заступници Акционарског друштва Рудник неметала "Станари" покренули су тужбу против фирме "ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари" због 267 хектара земљишта које су им узели без накнаде. Испод земље је лигнит вриједан милијарде марака."

Пише: Центар за истраживачко новинарство

Станари леже на лигниту вриједном шест милијарди марака. Право на експлоатацију овог угља има фирма „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“ иза које стоји енергетска групација Енерџи Фајненсинг Тим (ЕФТ) чији су већински власници балкански трговац струјом Вук Хамовић и његов син Милош.

ЕФТ-ова фирма је власник и земљишта у Станарима испод којег се крије рудно богатство. Дио су купили од мјештана, а 267 хектара, односно најмање половину земљишта које имају, преузели су на основу сумњиве трансакције, потпуно бесплатно од ранијег власника – Акционарског друштва Рудник неметала „Станари“.
Влада Републике Српске (РС) је била већински власник Акционарског друштва над којим се задње двије године проводи стечајни поступак пред Окружним привредним судом у Добоју. Правни заступници Акционарског друштва су у току поступка покренули тужбу којом покушавају добити назад то земљиште.

Враћање земљишта Акционарском друштву, које према њиховој евиденцији вриједи око 24 милиона марака, значило би могућност плаћања дугова повјериоцима, односно физичким и правним особама и институцијама које у стечајном поступку траже више од четири милиона марака.

Умањена вриједност имовине

Проблеми Акционарског друштва Рудника неметала „Станари“ почели су 2005. године, у вријеме када је предузеће пословало под називом Рудник лигнита „Станари“. Тада је Влада РС као њихов већински власник донијела одлуку да се највреднији дио Акционарског друштва издвоји и постане дио новоформираног предузећа „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“.

У њему је ЕФТ (Холдингс) АпС из Данске имао двије трећине дионица, док је Акционарско друштво Рудник лигнита „Станари“ имало остало.
Судски вјештаци Раде Дугић и Мира Васић процијенили су да имовина која је издвојена из Акционарског друштва вриједи 8.670.000 КМ. Пописали су појединачно опрему и грађевинске објекте и навели земљиште у површини од 18.479 квадратних метара. Финансијска документација Акционарског друштва показује да су вјештаци умањили вриједност имовине најмање за три пута.

Ипак, на основу те процјене опрема и грађевински објекти су постали имовина новоформираног предузећа „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“, али земљиште није укњижено на име новог власника.

Без вриједне имовине и већине радника који су прешли у новоосновану фирму Акционарско друштво је наставило пословање са 17 радника у старом ресторану друштвене исхране и са новим називом – Акционарско друштво Рудник неметала „Станари“.

Некадашњи директор Рудника Милан Ђурић каже да је ресторан једно вријеме правио ручак за бивше раднике, али је онда њихов нови послодавац промијенио праксу: „Они су својим људима обезбиједили топли оброк путем сендвича. Ви дођете на посао, добијете сендич-оброк и морате ићи радити“, каже Ђурић.

У јуну 2006. године Влада РС- на чијем је челу био Милорад Додик донијела је одлуку да Акционарско друштво прода партнеру свој сувласнички удио који има у фирми „ЕФТ Гроуп – Рудник лигнита Станари“ за износ од 10,5 милиона марака.

У Владином закључку је наведено да би се тим средствима измириле доспјеле обавезе Акционарског друштва и зауставила дуговања која свакодневно расту. Наведено је, такођер, и да не постоји вјероватноћа да би неко Акционарско друштво купио у процесу приватизације, јер је презадужено и нема перспективу у пословању.

Влада РС је препоручила да се након продаје удјела иде на ликвидацију или стечај Акционарског друштва. Владин закључак је прихватио и Управни одбор и Скупштина акционара Рудника неметала „Станари“.

ЕФТ (Холдингс) АпС исплатио је у септембру 2006. године Акционарском друштву 10,5 милиона марака и на тај начин је постао једини власник „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“. Код њих су прешли радити и остали радници из ресторана, а неки су као Ђурић отишли у мировину.

Ђурић у разговору за Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) каже да су новцем добивеним продајом сувласничког удјела платили неисплаћене плаће радницима, дио дуга за доприносе за мировинско и здравствено осигурање и дио добављачима. У међувремену су стигле и тужбе по основу дуговања па је дио новца отишао и на плаћање судских спорова и затезних камата. Остала су неплаћена још најмање четири милиона дуга.

Неколико мјесеци након што су се партнери разишли и када је Акционарско друштво престало са пословањем, у јануару 2007. године, вјештакиња Васић прави допуну свог извјештаја у вези са земљом коју је раније вјештачила. Првобитној процјени земљишта Васић додаје површину од 267 хектара. Она је навела да је та земља такозвана откривка, односно да је захваћена технолошким поступком откопавања и да ту земље и нема па је самим тим њена вриједност 0 КМ.

Тако је Васић у допуни свог извјештаја пописала све катастарске честице које је Акционарско друштво имало у укупној површини од око 269 хектара. Површину од 267 хектара је процијенила на 0 КМ, а остало је процијенила на нешто мање од милион марака.

Према финансијској документацији Акционарског друштва, њихово земљиште је вриједило око 24 милиона марака. Земљиште се налази на дијелу резерви лигнита у количини од најмање 100 милиона тона, што је према тренутној тржишној вриједности богатство од око шест милијарди марака.

ЦИН открива да је Васић као откривку пописала и земљиште које није захваћено откривком, будући да се налази испод ресторана друштвене исхране. То је земљиште заједно са објектом оптерећено хипотекарним кредитом у висини од 244.000 КМ, раније подигнутим код Хипо банке.

Бивши директор Ђурић каже да је кредит искориштен за набавку дампера и возила која су отишла у власништво новог предузећа.

Васић одбија разговарати са новинарима ЦИН-а. „Ништа вам о томе не могу рећи“, казала је прије него што је поклопила слушалицу. У ЕФТ-у кажу да је то била грешка и када је откривена, оставили су то земљиште бившем партнеру. Остале катастарске честице су уписане као власништве „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“. Та фирма од 2008. године послује под називом „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“.

Покренут стечај

Имовина Акционарског друштва постала је предмет расправе у току његовог стечајног поступка који је отворен прије двије године пред Окружним привредним судом у Добоју.

Марко Драгић, адвокат из Оџака који заступа бивше чланове УО-а АД Рудник неметала „Станари“, затражио је у току поступка од стечајне управитељице Светлане Поповић да поништи поступак пријеноса имовине са власништва Акционарског друштва на новог власника. То му је омогућено Законом о стечајном поступку РС којим се може поништити поступак у којем је стечајни дужник одустао од своје имовине а да за то није примио одговарајућу накнаду.

Међутим, Поповић је тај захтјев одбила. У разговору за ЦИН она каже да је искњижено све земљиште које је Рудник имао, али да се све догађало на основу одлука органа управљања и да су проведене законске процедуре.

Такав одговор није задовољио адвоката Драгића, али ни неке друге правне заступнике у овом поступку па је Драгић у име Акционарског друштва покренуо тужбу против „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“. Он тужбом тражи да се 267 хектара земљишта врати у посјед Акционарског друштва. У тужби је наведено да је вјештак Васић имала очиту намјеру да ЕФТ-у осигура материјалну корист.

Тужба је поднесена Окружном привредном суду у Добоју који се мора о томе изјаснити. Из овог суда су упитили новинарима допис да тужба неће утицати на ток стечајног поступка, али да правоснажна пресуда може утицати. Представници „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“ не жели одговарати на питања новинара у вези са овом тужбом.

Покушај наплате потраживања

Повјериоци, односно физичка и правна лица те институције РС – Пореска управа РС-, Министарство финансија РС те Фонд пензијско-инвалидског осигурања – покушавају у току стечајног поступка наплатити више од четири милиона дуга које им Акционарско друштво дугује за доприносе или раније испоручену робу и услуге.

Њихови дугови могу се исплатити и од имовине Акционарског друштва, али оно што је остало, мало вриједи. Према процјени вјештака Драгана Даниловића, имовина вриједи нешто више од 400.000 КМ, а састоји се од ресторана друштвене исхране са припадајућим инвентаром и земљиштем на којем се објекат налази те старим аутомобилом. Управитељица Поповић планира продају покретне имовине друштва прикупљањем затворених понуда.

Повјериоци ће своја дуговања моћи наплатити и ако Акционарско друштво наплати своје дугове за раније продани лигнит. Некада давно Рудник је испоручио лигнит компанији „Инцел“ Бања Лука, али га никада није наплатио. Дуг са каматама је премашио цифру од пет милиона марака.

Стечајни поступак над имовином Акционарског друштва у Станарима траје двије године. Према информацијама Главне службе за ревизију јавног сектора РС, сваки трећи стечајни поступак у РС траје дуже од двије године, а сваки четврти стечајни поступак се закључи продајом имовине стечајног дужника и диобом новачних средстава повјериоцима.

Исти извор наводи да су стечајни поступци над акционарским друштвима са дугогодишњом платежном неспособношћу, као што је случај са Станарима, закључени због недостатка или недовољности стечајне масе, односно без подјеле средстава повјериоцима.

„У овом поступку је велика вјероватноћа да повјериоци буду оштећени“, каже адвокат Рајко Стокић који заступа фирму „Тимел компани“ д.о.о. Бања Лука која из овог поступка очекује исплату око милион марака за услуге које је предузеће пружало руднику.