Ђурић: За стварање ЗСО потребна подршка Приштине

Потребна је политичка основа за стварање ЗСО усвајањем статута, што је могуће преко договора са политичком снагом будуће владе у Приштини, изјавио Марко Ђурић.

Он је додао да просвјета и здравство остају у систему Србије.

„Очекујем да учешће, сада легитимно изабраних представника српског народа у покрајинским институцијама, у великој мјери допринесе да оно о чему се до сада разговарало у Бриселу постане предмет непосредних разговора нас и косовских Албанаца“.

„Свако поштовање према напорима ЕУ да се нормализација унаприједи, али до праве нормализације доћи ће тек оног момента када се о важним питањима за живот у Покрајини будемо договарали са Албанцима без посредника, казао је директор канцеларије за Косово и Метохију за лист „Данас“.

Он је истакао да без учешћа представника Српске листе ни са политичког, а ни са аспекта легитимитета није могуће формирати владу у Приштини и подсетио да је Српска листа подржала избор Исе Мустефе за предсједника Скупштине Косова.

На питање због чега су Београду сада ближи Рамуш Харадинај и Фатмир Љимај од Хашима Тачија, са којим је потписан Бриселски споразум, Ђурић је рекао да Српска листа као политичка организација има легитимно право да води разговоре о формирању покрајинске владе са свима.

„Они су отворили могућност да се разговара са представницима оне листе која буде успела да сакупи већину у Скупштини Косова. Упркос критикама, после 15 година дошло је до институционализације нашег утицаја у Покрајини и непосредног учешћа у политичком животу. Мислим да је то добро, јер су сада и Албанци упућени на договор са нама и из тога може бити само добра за нашу заједницу на КиМ“, рекао је Дјурић.

На констатацију да за већину Срба на КиМ „црвена линија“ после које следи исељавање је интеграција здравства и просвете у косовски систем, Ђурић је одговорио да „просвета и здравство остају у систему Србије“.

„То је медјународни стандард. Чак и ако оставимо по страни неслагања око статуса, то је нешто што нико никад не може довести у питање. У наредном периоду требало би више порадити на осећају сигурности и суштинској слободи кретања. И о томе ћемо морати да разговарамо са представницима привремених институција“, навео је директор канцеларије за Косово и Метохију.

На то како коментарише оцене да Београд на КиМ спроводи политику ЦДУ Ангеле Меркел, од уклањања барикаде у северном делу Косовске Митровице до подршке Мустафи и Харадинају, Дјурић је рекао:

„Веома поштујемо господју Меркел и све велике европске и светске политичаре, али нашу политику водимо самостално и апсолутно нико ни са Запада ни са Истока неће Србији диктирати њену унутрашњу политику и њен однос према питању које је од суштинског значаја“.

„Данас у политици Београда према КиМ никада нећете видети трагове неког диктата, него трагове дијалога, тражења компромиса, разговора са свима, уважавања чињенице да од 1999, нажалост, на терену нема безбедносног и у великој мери цивилног присуства Србије, те је услед таквог наследјеног тешког стања наша политика производ наше тежње да у тешким околностима институције Србије и српски народ опстану и имају што је могуће већи утицај“, рекао је он.

„Ми у овом процесу желимо да нам медјународна заједница не буде противник, него партнер и да вештом дипломатијом придобијемо и оне који су најгласнији промотери косовске независности у нашој борби за заштиту положаја нашег народа на КиМ. Наша политика није политика слушања и прихватања диктата, него политика изналажења српског пута и будућности на КиМ“, закључио је Дјурић.