Другачије мишљење: Број људи на планети неће расти како се очекује

За разлику од УН, научници прогнозирају да ће се свјетска популација до 2100. знатно смањити. Прекретница ће бити 2064. године. Због ниског наталитета у неким регионима, слика свијета ће се промијенити.

уторак, август 4, 2020 / 08:18

Међународни тим научника објавио је у стручном магазину Лансет (The Lancet) да ће до краја овог вијека на Земљи највјероватније бити 8,8 милијарди становника – двије милијарде мање него што прогнозирају Уједињене нације.

Према овој прогнози, највише људи на свијету ће бити 2064. године – око 9,7 милијарди. Након тога, истраживачи очекују пад наталитета: у 183 од 195 земаља свијета наталитет ће толико опасти да без усељавања неће моћи да одрже број становништва.

Према студији, више од 20 земаља, међу којима су Јапан, Шпанија, Италија и Пољска изгубиће до 2100. године више од половине становништва. Чак и тренутно најмногољуднија Кина, која има 1,4 милијарде становника, до краја вијека ће имати само 730 милиона.

Према прогнозама, број становника ће порасти у афричким земљама јужно од Сахаре. За 80 година, Нигерија би могла да има 800 милиона становника и тако буде друга по броју становника на свијету, после Индије.

– Када жене имају већи приступ образовању и када могу да контролишу рађање, у просјеку се одлучују за мање од 1,5 дјеце – објашњава вођа студије Кристофер Мареј, са Института за здравствена мјерења и процјене вашингтонског универзитета у Сијетлу, којег подржавају Бил и Мелинда Гејтс.

Пад броја радне снаге

Овакав развој је заправо "добра вијест” за човјекову средину, рекао је Мареј. Мањи број људи на свијету могао би да смањи производњу хране и самим тим и штетних гасова. Али, за земље у подсахараској области предвиђени пораст броја становника ће, према Мареју, донијети и боље економске шансе.

За највећи број земаља ван Африке би мање радне снаге, могло да изазове "тешке негативне посљедице по привреду”. Тако би број радно способног становништва у Кини, са данашњих 950 милиона опао на свега 350 милиона у 2100. години, што је за 62 одсто мање.

У Нигерији би пак са данашњих 86 милиона број радно способних порастао на 450 милиона. Због тога би старија друштва морала да реформишу своје социјалне и здравствене системе, упозоравају аутори студије.

С обзиром на то да је животни вијек у порасту, број људи старијих од 80 година ће порасти са садашњих 140 милиона на 866 милиона. До краја вијека ће више од четвртине становништва бити старије од 65 година.

Земље са већим дохотцима би овакав развој могле да дочекају са флексибилном политиком усељавања и социјалном подршком породицама с дјецом, стоји у студији. Мареј упозорава да би поједине земље због оваквих прогноза могле да ограниче контролу рађања.

Зашто се прогнозе разликују?

Главни фактор због којег Марејев тим долази до мањег пораста популације него УН, јесте антиципирана стопа наталитета. Док Уједињене нације за овај вијек прогнозирају да ће се рађати 1,8 дјеце по жени, анализа Мареја и његових колега полази од тога да ће та стопа бити 1,5. За стабилну популацију неопходна стопа наталитета износи 2,1 дијете по жени.

Главни и одговорни уредник магазина Лансет, Ричард Хортон објашњава да студија показује радикално помијерање геополитичких односа моћи. "Свијет ће на крају овог вијека бити мултиполаран, са Индијом, Нигеријом, Кином и САД као најважнијим силама".



Оставите одговор