225 година од рођења оснивачa првих дневних новина у Србији

Навршава се 225 година од 23. октобра 1789, датума рођења Димитрије Давидовић, оца српског новинарства и уставотворца.

Покренуо је прве дневне новине у тадашњој Кнежевини Србији "Новине србске" 1834. у Крагујевцу, а још 21 годину раније истоимене новине у Бечу. По узору на француски и белгијски устав израдио је 1835, устав за Србију, назван касније "Сретењски", јер је усвојен на Сретење те године.

Остало је као важан, не само историјски податак, да је први устав модерне Србије у систем власти увео Народну скупштину, да је настојао да ограничи владавину кнеза Милоша, којем се послије Другог српског устанка из 1815. године супротстављала Народна канцеларија, односно од 1826. године "Београдски суд".

Због Милошевог апсолутизма дошло је до више буна, а оне су, посебно Милетина буна из јануара 1835, биле повод за доношење устава.

Након што је књаз послије само мјесец дана, марта 1835. повукао устав, Давидовић је пао у немилост.

Каснијих шест устава кнежевина и краљевина Србија доносила је 1838, 1869. године, 1888, 1901. и 1903. године.

У Кнежевину Србију преселио се 1821. године, до 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића.

Давидовић је извјесно вријеме био и министар унутрашњих послова и просвете, и дипломата. Бавио се публицистиком и превођењем.

Дјела: "Историја народа србског", "Ђејанија к историји србскога народа", "Описаније Жиче".

На оронулој кући у Главној улици 6 у центру Земуна у којој је рођен, постављена је 1985. године спомен плоча Удружења новинара Србије, а објекат је проглашен за културно добро од историјског значаја. У непосредној близини је Давидовићева биста, на Земунском кеју.

Сахрањен је у Смедереву гдје је и умро 1838.

Његове име носе средња школа у Земуну, основна школа у Смедереву и улице у неколико градова у Србији.