Живи се дуже, треба касније у пензију

Становништво Европе нагло стари, а истовремено расту и трошкови за здравствену заштиту и пензију.

Као излазак из тешке ситуације премијер Шведске Фредерик Рајнфелдт предложио је да се подигне старосна граница за одлазак у пензију до 75 година.

Своју идеју он је изнио на самиту Сјеверни форум будућности у Стокхолму. Идеја је наишла на подршку премијера скандинавских земаља, земаља Балтика и британског премијера. Шведски синдикати су назвали приједлог Рајнфелдта нереалистичним.

По званичној статистици у самој Шведској и даље ради 17 одсто грађана који су већ прешли праг за одлазак у пензију. Углавном су то добро плаћени стручњаци као што су правници, инжењери, лекари и државни чиновници.

Осим тога, физичка способност рада у позним годинама веома зависи од тога гдје човјек живи. На шведском северу, на пример, животни вијек је нижи него на југу. У цјелини проблем старења радноспособног ставновништва карактеристичан је за Шведску исто као и за преосталу Европу.

И Фредерик Рајнфелдт само је указао на онај праг озакоњене старости о којем су се устручавали да говоре његове колеге. Тако према комплексним истраживањима спроведеним у Немачкој, увећање просечног животног века Европљана дозвољава да се помери пензиони праг до 72 године.

Експерт Европског института РАН Владислав Белов каже да "све земље на рачун увећавања старосне границе за одлазак у пензију покушавају да ријеше проблем оптерећења пензионих фондова. У крајњој линији, како сматра премијер Шведске Фредерик Рејнфелдт, увећање старосне границе даје боље услове за запошљавање лица која се налазе између 50 и 60 година".

"По мени, наравно, премијер Шведске претерује – 75 година је вјероватно превише озбиљна старост и она је означена ради саме дискусије. Мислим да треба да буде ријечи о формалном, законодавном увећању старосне границе за одлазак у пензију. Рецимо, у многим земљама она је већ подигнута до 67 година", каже он.

"Старосна граница треба да гарантује грађанима очување посла у оквиру постојећих закона о раду. А са друге стране, закон треба да пружа одређене повластице ако грађани сматрају да је немогуће да наставе да раде и ријеше да оду у пензију прије достизања одређене старосне границе. Али у сваком случају ова граница не треба да износи 75 година", говори Белов.

Ипак, шведском премијеру је пошло за руком да означи болан проблем. Дискусија о старосној пензионој граници отворена у Стокхолму, верватно ће се пребацити на друге европске престонице. Друга је ствар што за разлику од мирне Шведске у топлијим земљама сличне идеје могу да изазову ватренију реакцију у друштву.