Женева, корак даље од напада на Сирију?

Сједињење Америчке Државе не очекују да ће резолуција Савјета безбједности УН о сиријском хемијском оружју садржати и дио који се тиче могуће употребе војне силе, зато што се Русија томе противи, изјавили су званичници администрације америчког председника Барака Обаме.

Ројтерс је пренио ријечи неименованих функционера, који су истакли да ће умјесто тога САД захтјевати да резолуција укључи више могућих консеквенци, ако Сирија одбије да преда хемијско оружје.

"Посљедице које би у том случају услиједиле, односиле би се на јачање санкција", додали су званичници.

Они су нагласили да САД желе да виде напредак у разговорима са Русијом и УН око договора којим би Сирија предала хемијско оружје у наредних неколико недеља.

Шефови дипломатија САД и Русија Џон Кери и Сергеј Лавров су до дубоку у ноћ разговарали о рјешењу кризе због наводне употребе хемијског оружја, а разговори у Женеви данас су настављени.

Према наводима из америчке делегације, Лавров и Кери постигли су ноћас напредак око усвајања договора о обиму залиха тог оружја.

САД су претходно саопштиле да неће дозволити тактику одуговлачења око Сирије, изразивши опрезни оптимизам око договора са Русијом.

Државни секретар САД Џон Кери рекао је да је са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом имао конструктивне разговоре о сиријском хемијском оружју, који ће се наставити крајем овог мјесеца у Њујорку како би се договорили о датуму за "Женеву 2".

Кери је, на конференцији за новинаре након састанка са руским колегом и међународним изаслаником за Сирију Лахдаром Брахимијем, рекао да се са Лавровом договорио за још један састанак око 28. септембра у Њујорку.

Истовремено, руски министар Лавров похвалио је америчког колегу јер разумје важност постизања напретка на дипломатском пољу у погледу Сирије.

Први озбиљан тест за одлучност Америке да проблем рјеши преговорима очекује се већ у понедељак, када ће тим инспектора УН објавити извјештај о нападима хемијским оружјем у Сирији.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун рекао је у интервјуу телевизији Франс 24 да дјели сумње међународне заједнице да ће Башар ел Асад поштовати међународни споразум о сиријском хемијском оружју.

Бан Кимун ће, како се очекује, Савјету безбједности у понедељак представити извјештај о употреби хемијског оружја у Сирији.

Инспектори, који су имали задатак да утврде да ли је у нападу 21. августа у предграђу Дамаска коришћено хемијско оружје, завршили су извјештај. Дипломате наводе да би извјештај могао и да садржи ко је одговоран за тај напад, пренијела је агенција АП.

Иако је, бар првобитно, било најављивано да ће до објављивања садржај документа остати тајна, француски и британски званичници тврде да имају поуздане информације да ће инспектори УН за напад окривити Асадову владу.

Заробљено пола милиона Сиријаца

Помоћница генералног секретара Уједињених нација за хуманитарна питања Валери Амос изразила је забринутост због немогућности приступа подручјима у околини Дамаска, гдје је око 500.000 Сиријаца "заробљено због оружаних сукоба".

"Људи не могу да оду из области које држе владине и опозиционе снаге, што понекад мјесецима траје и понестаје им пијаћа вода, храна, струја, лијекови", упозорила је Амос, пренела је агенција АФП.

Према њеним ријечима стижу веома узнемиравајући извјештаји о Моадамијет ел Шаму у близини Дамаска у којима се наводи да су под опсадом у последњих 10 мјесеци и да свакога дана трпе гранатирање и оружане сукобе између владиних и опозиционих трупа.

Агенције УН нису у могућности да доставе хуманитарне испоруке у неке области скоро годину дана, а већина, од 70.000 становника Моамамијет ел Шама су побјегли, мада је око 12.000 остало заробљено међу којима има случајева тешке неухрањености, посебно међу дјецом, наводи Амос.