Зашто су приче о глобалним темама на локалним изборима глупост?

Пише Марко Шикуљак

Већ у изборној ноћи, након што је постало јасно какав је резултат у већини општина и градова, на РТРС је усмјеравање мишљења ишло у пар праваца: Да је у питању катастрофалан резултат СЗП, због чега је упитна будућност тог савеза, да је упитан његов легитимитет за учешће у власти на нивоу Савјета министара, јер су грађани на изборима одлучивали о глобалним и високополитичким темама, и на крају судбина вођства СДС.

Није било потребно превише умовати о свему, да би се схватило да је основни циљ СНСД повратак у власт на нивоу Савјета министара, што им је тиха патња већ двије године. Након избора 2012. на којима је СНСД доживио поприличан пораз, није се говорило о легитимитету СНСД да обавља власт на било којем нивоу. Напротив, један од првих корака кризног плана СНСД за следеће изборе било је избацивање СДС из Савјета министара. Крхко српско јединство је нарушено, добили смо подјелу на "чуваре и издајнике" а Фахрудин Радончић је назвао СНСД мањим злом, које су муслиманске странке тада одабрале.

Сигурно да постоји више разлога за појединачне резултате, јер локални избори су прије свега распршени – у сваком мјесту је различита ситуација, и ту је теже наметнути причу која функционише за цијелу Српску.

Узрочно и последично

Распон објашњења резултата је широк, од тога да је одлучило то што је СНСД наметнуо "српску причу", што потенцирају њихови тумачи стварности, до тога да се власт након скромне излазности на референдуму препала, и онда упумпала новац из црних фондова, којима је "преплатила" гласаче, па и сама била изненађена резултатима.

Не спорећи утицај оба фактора, одлучио бих се ипак за најбаналније објашњење – СДС је побиједио тамо гдје је боље организован, као што је СНСД побиједио тамо гдје је њихова организација надмашила ривале!

Умовања о томе да народ не интересују локална, већ висока политика, падају на примјеру Источне Илиџе и Источног Новог Сарајева. Двије општине које су у ствари једна цјелина, људи који се лијече у једној болници и дому здравља, иду у исте школе, кафане и на посао, гласали су потпуно другачије. Ако је негдје један заједнички талас требао да покаже исте резултате, то је морало овде.

Пошто га није било, јасно је да су локалне прилике имале доминантан утицај. На тако малом простору, разлике у организованости општинских одбора СДС је драматична у корист Источне Илиџе. Слично је и са понуђеним кандидатима, Тошовић није имао шта да тражи против Ћосића у И. Новом Сарајеву, док СНСД није ни смио супротставити свог потпредсједника Видаковића Маринку Божовићу у Источној Илиџи.

Голубови прелетачи

Једна ствар коју готово да нико није споменуо у анализи локалних избора је чињеница да се СДС након општих избора суочио са масовним осипањем. Није то само одлазак неколико посланика, иако је и то огроман губитак, већ и људи који су за њима кренули. Све то прави промјене у организовању странке, и чини да на терену све иде спорије и лошије.

Није ваљда ико очекивао да ће након цијепања у Бањој Луци, Дубици и Градишци, СДС имати бољи резултат него раније? Није ли излазак Златка Максимовића из СДС, те резултат локалних избора (тијесна побједа Мићића, упитна већина у Скупштини Града), показао колико су то тешки ударци за једну страначки организацију?

Обрнути примјер је Теслић. Миличевић је при већој излазности, у судар са далеко озбиљнијим противником него прије 4 године, и уз мању подршку локалних странака, имао бољи лични резултат, и већу разлику у апсолутним цифрама. Разлог томе више треба тражити у доброј организацији локалног одбора, него у томе да СНСД није успио да наметне "референдумску грозницу" у Теслићу.

Ако би ишли од општине до општине, могли би установити сличан принцип. У Сокоцу се шале да је у тој општини пропала и криза – Бјелица је ипак побиједио сигурно, јер није имао достојног противника. У Котор Варошу ПДП и СДС су заједнички одували ривале, који су ишли у више колона. У Фочи су одбори СДС и СНСД под контролом локалног тајкуна, и поново су одиграли против опције да Крсмановић постане начелник. У Зворнику Стевановић има пуну контролу над свим, па и над сопственом опозицијом. У Требињу није ни могло проћи другачије, него онако како су странке СЗП радиле…

Случајеви за студију

Оно што треба посебно анализирати су случајеви попут Пала. Како се десило да СДС и ПДП имају изборни раст, а да истовремено начелник Ковачевић изгуби изборе. Или прецизније, откуд на изборима скоро 2000 гласача више, који се воде логиком "нек се нешто промијени" иако је поменути начелник свој посао обављао добро.

За размишљање и опозицији – зашто они никад нису успјели да створе "нек се нешто промијени" атмосферу, или је последњи пад гласова уствари последица тога што су људи баш због промјене гласали за њих, па сада одустали, након што у промјенама није било успјеха.