Зашто ЦИА скупља све ваше слике са Фејсбука

Како пише Њујорк тајмс, у тексту који потписују Џејмс Рајсен и Лора Поитрас – једина новинарка која је осим Глена Гринвалда имала увид у процурјеле депеше НСА – та шпијунска агенција користи фотографије из "мејлова, текстуалних порука, са друштвених мрежа, видео конференција и других комуникација".

НСА дневно може да пресретне милионе слика, од којих је у просјеку 55.000 довољно квалитетно да би било коришћено у савременим програмима препознавања лика.

Раша тудеј (Russia Today) коментарише да нова открића о начинима на које америчка обавјештајна агенција прикупља податке представљају још један корак ка застрашујућој „орвеловској ноћној мори“.

Последња открића из Сноуденове колекције докумената с ознаком „строго повјерљиво“, доказују да НСА не занима само прикупљање такозваних „мета података“ глобалних комуникација, већ и фотографије које ће „дати лице“ потенцијалним терористима и другим евентуалним непријатељима америчке владе.

Портпаролка НСА Вејни М. Вајнс тврди да та агенција не прикупља фотографије са личних докумената Американаца, на примјер са возачке дозволе или из пасоша, али одбија да одговори да ли НСА има приступ фото-архиви Стејт департмента, у којој су похрањене слике странаца који су аплицирали за америчку визу.

Такође је одбила да одговори да ли је шпијунска агенција фотографије скупљала преко друштвених мрежа, попут Фејсбука и Инстаграма, што не би био ни тежак задатак – с обзиром на то да милиони људи на мрежама добровољно постављају „селфије“.

За прикупљање фотографија лица Американаца, НСА би по закону морала да има судску дозволу – каква је потребна и за читање мејлова или прислушкивање телефонских разговора, подсјећа и портпаролка. Ипак, постоје изузеци – у случају да „Американац шаље имејл или поруку са фотографијом некоме кога у иностранству прати НСА“.

Групе за заштиту људских права и грађанских слобода изразиле су забринутост због чињенице да моћ технологије, у рукама влада и корпорација, може да има катастрофалан утицај на приватност.

Истраживач технологија за препознавање лица Алесандро Аквисти, са „Карнеги“ универзитета у Питсбургу, каже да и данас постоје „техничка ограничења“ тих програма, али да су сваким даном све напреднији, док истовремено расту базе података.

Програм препознавања лика НСА начинио је револуционарни помак 2010. године, када су успјешно повезане два базе података – општа база НСА и посебна владина база са листом терориста.

Користи се и „Гуглова“ технологија

Раша тудеј наводи да је НСА, у међувремену, ангажовала посебне аналитичаре који се баве идентификацијом на основу слика и повезују фотографије у базама података са осталим доступним информацијама.

Осим на своје технологије, НСА се дјелимично ослања и на комерцијално доступну технологију за препознавање лица, укључујући оне које нуди „Питпет“ (PiттPatt), компанија у власништву „Гугла“, стоји у објелодањеним документима.

Моћ препознавања лица очигледно иде и даље од прикупљања „селфија“ и укључује и географске позиције које су сликане са сателита.

Тако један објелодањени досије НСА из 2011. показује фотографије неколико мушкараца који стоје на обали. Употребом технологија распознавања, НСА је успјела да препозна њихово окружење, упоређујући га са сателитским снимцима из истог временског интервала.

У документу се наводи да фотографија приказује базу за обуку милтаната у Пакистану.

Према информацијама које су процуриле раније, у фебруару, и британска шпијунска агенција ГЦХК (GChQ), која сарађује са НСА, пресретала је и складиштила слике са веб-камера милиона корисника интернета који нису осумњичени ни за тероризам, нити за друго кривично дјело.